Prezime Jovanović nosi posebnu težinu ne samo u FK Vojvodina, već i u istoriji srpskog fudbala. Stopama svog oca, proslavljenog asa Vojvodine i srpske reprezentacije Milana Jovanovića, sigurnim koracima korača i njegov sin – Lazar, kapiten kadetske ekipe „stare dame“.

Lazar je od oca nasledio fudbalski dar, a partijama u dresu Vojvodine i kadetskoj reprezentaciji Srbije uveliko pokazuje da sa pravom od njega mnogi očekuju veliku karijeru.

Iako je rođen 30. novembra 2006. godine i na pragu je tek svoje 16. Lazar stoji nogama na zemlji, svestan svojih kvaliteta, još svesniji svojih nedostataka, jer samo tako može da napreduje iz dana u dan i da ostvari svoje snove, a to je  za početak – da postane prvotimac Vojvodine i reprezentacije Srbije.

– Volim da igram i da imam loptu u nogama i zato mi najviše odgovara kada igram na poziciji iza napadača. Naravno, mogu da igram i kao špic ili desno krilo, ali lično najviše volim kada sam u sredini, jer tu do izražaja najviše dolaze moja glavna oružja – dribling i hitrina – počeo je priču Lazar Jovanović.

Zbog pozicije na dresu nosi broj 10, sa kapitenskom trakom oko ruke, jasno je da je uvek na radaru i u prvom planu.

– Volim broj 10, ali ga nosim i zbog svoje pozicije na terenu. U reprezentaciji nosim broj 22 i igram isto, broj ne znači ništa i u ovom slučaju nema neku simboliku. Meni je važno da igram i da uživam na terenu i  da napredujem iz utakmice u utakmicu – ističe Lazar.

U skladu sa tim, Lazar posebno prati verovatno i dvojicu najboljih igrača na svetu na toj poziciji.

– Iz samog vrha svetskog fudbala moji idoli su Nejmar i Mesi, zbog pozicije i načina igre. Ipak, takođe  volim i Kristijana Ronalda, koji je svojim ponašanjem, načinom života, ishranom, posvećenošću treninzima i radom – pravi primer za mlade igrače – rekao je Jovanović.

Njegov verni navijač, sasvim sigurno i glavni „kritičar“ jeste upravo Milan Jovanović. Bivši prvotimac Voše i čuveni reprezentativac Srbije redovno posmatra utakmice kadetske ekipe Vojvodine.

– Ne osećam nikakav pritisak zbog svog prezimena. Moj otac redovno prati utakmice i pomaže mi da posle svake ispravim svoje greške i ne ponovim ih u narednoj utakmici. Uvek me ispravlja na pravi način, da razumem šta radim dobro, a šta ne, da kvalitet ispoljim još više, a svoje mane svedem na minimum – otkrio je Jovanović „junior“.

Nakon Voše, Milan Jovanović je napravio bogatu inostranu karijeru u Šahtjoru, moskovskoj Lokomotivi, Standardu iz Liježa, Liverpulu i Anderlehtu. Preko 250 utakmica, uz blizu 100 golova i preko 50 asistencija u dresovima Standarda i Anderlehta, definitivno ga svrstavaju i među legende belgijskog fudbala. Lazar ne bi imao ništa protiv da izgradi sličnu, pa i veću karijeru.

– Naravno da bih voleo da imam karijeru kao moj otac, ali i veću, jer imam i najveća moguća očekivanja i želim da pokušam da budem još bolji. Imam i njega na svojoj strani, da mi pomaže i bude mi oslonac u svim predstojećim izazovima, ali želim da idem korak po korak – istakao je Lazar Jovanović.

Već u 2023. godini, Lazar priželjkuje najveći mogući korak u dosadašnjoj karijeri.

– U 2023.  godini želim da postanem prvotimac Vojvodine, odnosno da dobijem šansu da treniram tokom letnjih priprema i da polako počnem da se priključujem seniorskom fudbalu. Osim toga, pošto smo ove jeseni dozvolili neke kikseve, cilj nam je da u Kadetskoj ligi Srbije budemo u top tri ekipe, mada ćemo se do kraja boriti i za viši plasman – uveren je Jovanović.

On i njegovi saigrači u nedelju igraju derbi sa Crvenom zvezdom.

– To su utakmice koje nama odgovaraju, samo je potrebno da uđemo motivisano, čvrsto i odgovorno. Zvezda ima jako dobre individualce, napada najčešće po boku, ali su ranjivi iz kontri. Napadaju sa velikim brojem igrača, nekad i sa sedmoricom, pa u odbrani ostaju samo dvojica, trojica i onda ostave veliki prostor za protivnika, što mi želimo da iskoristimo. Ove jeseni smo mogli bolje u nekim mečevima, nadam se da ćemo to popraviti već pobedom protiv Crvene zvezde i da nakon toga nastavimo da rastemo kao tim i pobeđujemo – zaključio je Lazar Jovanović.