Презиме Јовановић носи посебну тежину не само у ФК Војводина, већ и у историји српског фудбала. Стопама свог оца, прослављеног аса Војводине и српске репрезентације Милана Јовановића, сигурним корацима корача и његов син – Лазар, капитен кадетске екипе „старе даме“.

Лазар је од оца наследио фудбалски дар, а партијама у дресу Војводине и кадетској репрезентацији Србије увелико показује да са правом од њега многи очекују велику каријеру.

Иако је рођен 30. новембра 2006. године и на прагу је тек своје 16. Лазар стоји ногама на земљи, свестан својих квалитета, још свеснији својих недостатака, јер само тако може да напредује из дана у дан и да оствари своје снове, а то је  за почетак – да постане првотимац Војводине и репрезентације Србије.

– Волим да играм и да имам лопту у ногама и зато ми највише одговара када играм на позицији иза нападача. Наравно, могу да играм и као шпиц или десно крило, али лично највише волим када сам у средини, јер ту до изражаја највише долазе моја главна оружја – дриблинг и хитрина – почео је причу Лазар Јовановић.

Због позиције на дресу носи број 10, са капитенском траком око руке, јасно је да је увек на радару и у првом плану.

– Волим број 10, али га носим и због своје позиције на терену. У репрезентацији носим број 22 и играм исто, број не значи ништа и у овом случају нема неку симболику. Мени је важно да играм и да уживам на терену и  да напредујем из утакмице у утакмицу – истиче Лазар.

У складу са тим, Лазар посебно прати вероватно и двојицу најбољих играча на свету на тој позицији.

– Из самог врха светског фудбала моји идоли су Нејмар и Меси, због позиције и начина игре. Ипак, такође  волим и Кристијана Роналда, који је својим понашањем, начином живота, исхраном, посвећеношћу тренинзима и радом – прави пример за младе играче – рекао је Јовановић.

Његов верни навијач, сасвим сигурно и главни „критичар“ јесте управо Милан Јовановић. Бивши првотимац Воше и чувени репрезентативац Србије редовно посматра утакмице кадетске екипе Војводине.

– Не осећам никакав притисак због свог презимена. Мој отац редовно прати утакмице и помаже ми да после сваке исправим своје грешке и не поновим их у наредној утакмици. Увек ме исправља на прави начин, да разумем шта радим добро, а шта не, да квалитет испољим још више, а своје мане сведем на минимум – открио је Јовановић „јуниор“.

Након Воше, Милан Јовановић је направио богату инострану каријеру у Шахтјору, московској Локомотиви, Стандарду из Лијежа, Ливерпулу и Андерлехту. Преко 250 утакмица, уз близу 100 голова и преко 50 асистенција у дресовима Стандарда и Андерлехта, дефинитивно га сврставају и међу легенде белгијског фудбала. Лазар не би имао ништа против да изгради сличну, па и већу каријеру.

– Наравно да бих волео да имам каријеру као мој отац, али и већу, јер имам и највећа могућа очекивања и желим да покушам да будем још бољи. Имам и њега на својој страни, да ми помаже и буде ми ослонац у свим предстојећим изазовима, али желим да идем корак по корак – истакао је Лазар Јовановић.

Већ у 2023. години, Лазар прижељкује највећи могући корак у досадашњој каријери.

– У 2023.  години желим да постанем првотимац Војводине, односно да добијем шансу да тренирам током летњих припрема и да полако почнем да се прикључујем сениорском фудбалу. Осим тога, пошто смо ове јесени дозволили неке киксеве, циљ нам је да у Кадетској лиги Србије будемо у топ три екипе, мада ћемо се до краја борити и за виши пласман – уверен је Јовановић.

Он и његови саиграчи у недељу играју дерби са Црвеном звездом.

– То су утакмице које нама одговарају, само је потребно да уђемо мотивисано, чврсто и одговорно. Звезда има јако добре индивидуалце, напада најчешће по боку, али су рањиви из контри. Нападају са великим бројем играча, некад и са седморицом, па у одбрани остају само двојица, тројица и онда оставе велики простор за противника, што ми желимо да искористимо. Ове јесени смо могли боље у неким мечевима, надам се да ћемо то поправити већ победом против Црвене звезде и да након тога наставимо да растемо као тим и побеђујемо – закључио је Лазар Јовановић.