Jozef Velker
Jozef Velker (1913. – 1995) bio je fudbaler Vojvodine u periodu od 1937. do 1951. godine i smatra se najboljem igračem kluba u periodu pre Drugog svetskog rata.
Rođen je u bačkom selu Šove (današnje Ravno Selo) i poput većine meštana iz tog perioda, bio je nemačke nacionalnosti. Gimnaziju je završio u Novom Sadu, ali je vrlo brzo i lako zavoleo fudbal i praktično već u svom tinejdžerskom dobu znao je da će mu to odrediti životni put.
Kada je imao 18 godina, spazili su ga predstavnici UAK-a (Újvidéki atlétikai klub) i doveli ga da igra za novosadske žute. Plavokosi momak, koji je najčešće igrao na poziciji levog krila, često je pružao briljantne partije protiv Vojvodine, te stoga ni ne čudi što je uprava crveno-belih želela da ga privuče da pređe u njihove redove.
Pred kraj četvrte decenije 20. veka, Vojvodina je počela da stvara zaista moćan tim, od koga se očekivalo da postane najbolji i preuzme primat u čitavoj bivšoj Jugoslaviji. Iz tog razloga, posle dosta napora, u jesen 1937. godine, dogodio se najveći transfer u istoriji novosadskog fudbala, pošto je Jozef Velker, tada jedan od najboljih fudbalera u državi, prešao iz UAK-a u Vojvodinu.
Jozef Velker
O tome da je ovo bio pravi potez uprave crveno-belih i o tome kakav je utisak Velker ostavljao kao fudbaler, ali i kao čovek, možda najbolje svedoči članak objavljen u “Sportskoj reviji”, 15. maja 1940. godine:
“Velker je navalni igrač Vojvodine, uvek je jedan od najboljih igrača. Svi ostali igrači, pa i oni najbolji, mogu toliko da podbace, da se jedva vide na terenu, dok se Velkeru to retko dešava. On je motor svog tima. Tehničar ‘par excellence’. Na utakmici Vojvodine jasno se izdvaja njegova figura sa svojom predanom, majstorskom, fer, a pre svega efikasnom igrom. To je Velker. On predstavlja futbalera, onakvog kakav treba da bude pravi futbaler, sportista. Ne protestuje protiv odluka sudije, ne uzvraća na grubosti protivnika i ne prepire se sa igračima. U igri se i ne čuje, ali zato se vidi više nego ostali igrači. Iako bi po svojim sposobnostima mogao da igra u svakom ligaškom klubu, on do krajnosti skroman. A to baš u većini slučajeva nije u naravi zvezda. Velker je najbolji, najdisciplinovaniji i najskromniji futbaler u Novom Sadu. A po igri zaslužio je već odavno da igra u državnoj reprezentaciji.”
Ekipa Vojvodine iz 1940. godine
Nažalost, već sledeće godine, Drugi svetski rat se proširio i na Jugoslaviju, pa je Vojvodini zabranjen rad, a imovina joj je oduzeta. Velker se nalazio u svojim Šovima, a nemačke jedinice počele su mobilizaciju vojvođanskih Nemaca za svoje SS trupe, te je i on odveden na regrutaciju u Vrbas. Međutim, čim mu se ukazala prva prilika, pobegao je i skrivao se po okolnim salašima. Kasnije tokom rata, na čelo UAK-a došao je neko od šefova policije, pa je Velkeru ponuđeno pomilovanje u zamenu za to da ponovo zaigra za taj klub, što je i prihvatio, čime je spasao ne samo svoj, već i živote članova svoje porodice. Da bi izbegli odlazak u logor, UAK-u su pristupili još nekoliko igrača Vojvodine: Marjanović, Plac, Avramović, Jovanović, Medarić i nešto kasnije Živković.
Ipak, već pred kraj rata, počelo se sa radom na obnavljanju FK Vojvodina i Velker se već tada vratio među crveno-bele. Za Vojvodinu je nastavio da igra sve do 1951. godine, kada je klub uspeo da izbori plasman u Prvu saveznu ligu Jugoslavije. Od crveno-belog dresa se oprostio na utakmici protiv Sarajeva, a sa tog meča, ostala je zabeležena anegdota koju je preneo Blaža Šokota iz Bačkog Dobrog Polja:
“Čekao sam na ulazu od stadiona da me neko od starijih uvede jer nisam imao para da kupim ulaznicu. Dok sam tu stajao naišao je Velker, izvadio pare iz zadnjeg džepa na pantalonama i kupio dve ulaznice. Jednu za mene i jednu za sebe. Kupio je ulaznicu za svoju oproštajnu utakmicu!”
Jozef Velker na grobu kralja Petra II Karađorđevića
Po završetku karijere, odselio se u Ameriku kod porodice svoje supruge Keti, koju je upoznao još 1931. godine, kada je ona bila u poseti Šovima. Zajedno su proveli više od šest decenija, a Velker je preminuo 29. novembra 1995. godine u Klivlendu.