Дебитантски наступ на „Карађорђу“, улазак у игру у 79. минуту и гол за оверу победе у 82. звучи као савршен почетак, али је још бајковитији када се на терен вратио након што му је каријера била под великим знаком питања.

Урош Николић је данас херој Војводине и не само због гола, најмање због њега, већ због свега онога што је поготку за 3:0 против Радничког претходило.

Николић је стигао у Војводину у тренутку када му је „неколико светских лекара“ рекло да „више неће моћи да се бави фудбалом“. Проблем са тетивом колена био је превелики, али је исто такво било и поверење Милана Раставца у његове способности и поверење управе клуба у процену спортског сектора да га доведу на „Карађорђе“.

Николић месецима ради по посебном режиму, не сме да преоптерећује тетиву левог колена, како не би обновио повреду. Ипак, од доласка у Војводину, уз помоћ лекарског тима, Николић је успео да се врати на терен и то на најлепши могући начин. Први додир са лоптом био је довољан да проради левица за гол у малу мрежу и потврду тријумфа и једне одличне представе „старе даме“.

– Један у милион играча има овакав повратак какав сам имао ја. Само људи у мом окружењу и лекари који су веровали у мој опоравак, знали су кроз шта сам прошао. У Макабију су ми дали шест ињекција директно у тетиву за месец и по дана и повреда је само постајала гора. Прошао сам пакао док сам дошао до званичног наступа и поносан сам на себе што сам успео, што нисам одустајао, победила је моја љубав према фудбалу и јако сам срећан због тога. Мој брат је био страшан фудбалер и био је приморан да заврши каријеру, и то ми је био још један мотив да не одустанем и да ја успем да се вратим на терен. Желим да се захвалим свима у Војводини, лекарском тиму и свакој особи која је допринела оваквом повратку. Тај гол је гол свих нас – почео је Урош Николић.

На његовом повратку у српски фудбал инсистирао је Милан Раставац, који је веровао да може да помогне Војводини.

– Мима и ја се знамо неколико година, али до сада није било прилике да сарађујемо. Био ми је селектор у омладинској репрезентацији, али касније се никада није поклопило да будемо у истом клубу. И њему сам се јуче посебно захвалио, јер да није било њега, вероватно не бих дошао у Војводину. Он је од самог почетка веровао да ја могу да помогнем Војводини, а и желео је да Војводина помогне мени. Зато је овакав почетак још лепши – истакао је Николић.

Због специфичности повреде, Николић и даље тренира по посебном режиму, постепено се враћа на терен, а целокупни програм води професор Марко Стојановић, кондициони тренер Војводине.

– Нажалост, ја и даље морам да тренирам по том неком посебном режиму и да пазим да не преоптеретим колено. Надам се да ће тако бити само до зиме и да ћу онда достићи још већи ниво физичке спреме. Марко Стојановић води моју рехабилитацију и помаже ми свакодневно, хвала богу да постоје људи као што је он, али и доктор Зоран Тоциљ, јер да њега није било, ја се не бих више вратио на терен – открио је Урош Николић.

Он се осврнуо и на атмосферу на „Карађорђу“, који је осетио када треба да пружи подршку екипи, а Николић се нада да ће навијачи наставити да долазе у што већем броју.

– Мислим да смо одиграли добру утакмицу, можда не толико у нашем ритму и доминацији, али после три ремија било нам је јако битно да победимо. Навијачи су јако битан фактор на домаћем терену и они нас гурају напред и надам се да ће их бити још више. Нови Сад је огроман град, Војводина је велики клуб, један од највећих у Србији и мислим да заслужује да има велику подршку. Ја сам се између осталог и вратио због ове атмосфере која влада у клубу, на трибинама и навијачи треба да знају колико су нам значајни. Уосталом, фудбал се игра због њих. Нема лепшег осећаја за играча када постигне гол пред великим бројем својих навијача. Зато се надам да ће их у недељу бити још више и да ћемо заједно пронаћи пут до нове победе – закључио је Урош Николић.