U prostorijama stadiona „Karađorđe“ danas je održana komemoracija u čast člana prve šampionske generacije – Branislava Veljkovića.
U prisustvu prijatelja, bivših saigrača, sadašnjih veterana, među kojima su bili Vasa Pušibrk, Mika Radosav i Miroslav Vislavski, Vojvodina se oprostila od člana prve šampionske generacije.
Branislav Veljković, rođeni Beograđanin, fudbalsku karijeru je započeo u OFK Beogradu iz koga dolazi u omladinski tim Vojvodine 1959. godine. Talentovan i perspektivan, selektiran je u juniorsku reprezentaciju Jugoslavije za koju je nastupao od 1960 – 1962. godine.
Iz Vojvodine se vratio u OFK Beograd, a potom u Bačku iz Bačke Palanke. Vratio se u Vojvodinu 1963. i u klubu proveo pet godina (1968). U šampionskoj sezoni 1966. je bio u protokolu svih utakmica, a branio je na dve. Njegov period nastupanja u Vojvodini se podudara sa periodom kada je prvi golman bio Ilija Pantelić, jedan od najboljih golmana Jugoslavije.
Biranim rečima, preplavljen emocijama, od Baneta se oprostio član Sekcije veterana Miroslav Vislavski.
– Želim da izrazim najdublja osećanja prema prijatelju koji je u redu legendi koji su meni bili idoli i koji mi je ostao blizak u duhovnom smislu. Ne toliko u svakodnevnim druženjima i viđanjima, ali je svaki bio srdačan. Nisam očekivao da ću imati ovu ulogu da se obratim povodom smrti jedne legende kakav je bio . Kada kažemo da je Bransilav Veljković – Velja, ili Kljaka ili Tetreb, bio legenda kluba onda to možda zvuči pretenciozno. Njegova igračka karijera bila je opredeljena po njegovoj volji i želji da bude čovek drugog plana. Bio je izuzetno talentovan, dve godine i u omladinskoj reprezentaciji i mogao je da izabere da ima mnogo veću karijeru, ali je on odlučio da bude Pantina rezerva. Koliko god to potcenjujuće zvuči, ali to je za njega bio kompliment. On je bio uz golmana koji je u istoriji jugoslovenskog fudbala ostavio duboke tragove i do danas ostao jedan od najvećih od kako se lopta kotrlja na ovim prostorima. Bane Veljković je pripadao šampionskoj generaciji Vojvodine i zato je legenda. Bane je rođen 31. marta 1944. godine u Beogradu i po tome je možda nesvojstven. Jako mlad, sa 15 godina došao je u redove Vojvodine i proveo taj period u omladinskom timu. Kada je došao trenutak za dalji napredak, Bane je otišao u svoje matično jato a to je OFK Beograd. Tamo je proveo neko vreme, a potom je bio i u Bačkoj iz Bačke Palanke, tada jednom od najboljih timova Druge lige. On se u Vojvodinu vratio 1963. godine i bio je čovek drugog plana, ali je ostalo zapisano zahvaljujući hroničaru Bori Mirosavljeviću, odigrao je dve utakmice u toj šampionskoj sezoni. Na svakoj je bio u protokolu. Treba imati u vidu njegovu ličnost i karakter, on je bio neobičan, buntovnik, ali ne onaj koji je pravio konflikte, već je svojim šarmom i duhovitošću stvarao divnu atmosferu i ambijent koji je bio nužan takvoj jednoj šampionskoj ekipi. On je neodvojiv deo istorije Vojvodine. Kasnije je 1968. godine otišao u Novi Sad, koji je te sezone ušao u Drugu ligu. Kasnije je prešao u holandski Utreht, a u to vreme, pojavom totalnog fudbala, Holanđani su imali najjaču ligu u Evropi. Nakon toga od 1969. do 1972. igrao je u Turskoj, i u to vreme smatrali su ga jednim od najboljih. Potom je igrao i u Kuvajtu, gde je osvojio i nacionalni Kup. Na kraju karijere igrao je za Iraklis iz Soluna i potom se vratio u Novi Sad, završio je u Slaviji. Paralelno se obrazovao, stekao je zvanje trenera fudbala, a 1984. završio je DIF, na smeru fudbal i dobio zvanje višeg fudbalskog trenera. Ostalo je zapisano da je bio trener u Jemenu i Gabonu, a kasnije je bio i trener golmana u Vojvodini. Lično ga pamtim kao velikog kavaljera. Bio je laf kada je mogao, a kada je imao, imali su i svi oko njega – rekao je Miroslav Vislavski.
Sahrana će se održati u ponedeljak 23.10. u 11:15 časova na Novom groblju u Novom Sadu.
