Bivši vlasnik nekoliko svetskih fudbalskih klubova Milan Mandarić danas je posetio fudbalski klub Vojvodina.
Kao neko ko je odrastao i svoju mladost proveo u Novom Sadu, Mandarić nikada nije skrivao simpatije prema „staroj dami“, čije utakmice je redovno posećivao kao mladić, a istovremeno bio i veliki prijatelj sa tadašnjim velikim igračima Vojvodine, poput Vujadina Boškova, Todora Veselinovića, Ilije Pantelića, Ivice Brzića i drugih.
On je u FC „Vujadin Boškov“ došao u društvu svog sestrića Ranka Lončara i generalnog sekretara Fudbalskog saveza Vojvodine Miodraga Cvijića, a tamo su ih dočekali zamenik direktora FK Vojvodina Aleksandar Vojnović, šef stručnog štaba Milan Rastavac, direktor omladinske škole „Ilija Pantelić“ Duško Grujić, direktor marketinga Miloš Subotin i upravnik FC „Vujadin Boškov“ Mladen Kukić.
Obilazeći FC „Vujadin Boškov“, Milan Mandarić je sa zadovoljstvom konstatovao da Vojvodina ima savremen i dobro opremljen trening centar, ali i naglasio da, za razliku od mnogih drugih modernih trening centara, FC „Vujadin Boškov“ istovremeno odiše tradicijom i bogatom istorijom „stare dame“.
– Ako se osvrnemo ka godinama unazad, vidimo da je Vojvodina ovde napravila fantastične igrače, svetske zvezde koje su volele svoj klub. Vojvodina ima bogatstvo koje se ne može izmeriti novcem i to je nešto na šta svi u ovom klubu, ali i svi koji vole ovaj klub treba da budu i te kako ponosni. Nažalost, mnogi od onih koji su stvarali istoriju Vojvodine, poput Toze Veselinovića ili Ivice Brzića, više nema, a ja i danas mislim da mi je to vreme provedeno u Novom Sadu i druženje sa njima bilo verovatno najlepši period u životu – rekao je Mandarić.
Kao izuzetno uspešan poslovni čovek, on je svojevremeno bio vlasnik mnogih fudbalskih klubova, poput belgijskog Šarlroa, francuske Nice, gde je u to vreme trener bio još jedan legendarni fudbaler Vojvodine Silvester Takač, zatim engleskih Portsmuta, Lester sitija i Šefild venzdeja, a 1996. godine je bio i jedan od osnivača američke MLS lige. Poslednji klub koji je vodio je bila ljubljanska Olimpija, koju je potom prodao investitorima iz Nemačke.
– U fudbal sam ušao kada sam se već bio ostvario u poslovnom svetu i mogu reći da nema neke velike razlike između rukovođenja klubom i nekom firmom. Tačnije, jedina, ali bitna razlika je u tome što fudbalski klub sa sobom nosi i neku emociju, jer postoje ljudi, navijači koji su mu vrlo privrženi i odani, te samim tim sve ono kroz šta klub prolazi vrlo emotivno doživljavaju. To je nešto što svako ko vodi neki fudbalski klub uvek mora imati u vidu. Vojvodinu sam uvek smatrao svojim klubom, a najbliži tome da preuzmem njeno rukovođenje bio sam 2002. godine. Međutim, zbog drugih poslova i obaveza koje sam imao u to vreme, prvenstveno u Engleskoj, to na kraju ipak nije bilo izvodljivo – istakao je Mandarić.
Nakon prijatnog i srdačnog razgovora o raznim fudbalskim temama, ali i evociranja uspomena na neka davnija, romantičnija vremena, Milan Mandarić je šefu stručnog štaba Milanu Rastavcu i Vojvodini poželeo mnogo uspeha u nastavku sezone, na čemu su se predstavnici Vojvodine zahvalili i odužili prigodnim poklonima, među kojima je bio i dres sa potpisima svih prvotimaca „stare dame“.
