Петар Никезић
Петар Никезић (1950. – 2014) је био најбољи играч генерације Војводине која је 1977. године освојила Средњоевропски куп, а остао је упамћен и као најбољи извођач слободних удараца кога је клуб икада имао.
Рођен је трећег априла 1950. године у Змајеву, одакле се са породицом убрзо преселио у Нови Сад и живео у улици Димитрија Туцовића, одмах поред стадиона “Карађорђе”. Са 11 година, приступио је млађим категоријама Војводине, а већ са 17, на инсистирање Илије Пантелића, уврштен је у први тим и постао најмлађи првотимац, а нешто касније и најмлађи капитен у историји клуба. За сениорски тим црвено-белих наступао је од 1967. до 1978. и од 1979. до 1980. године и за то време одиграо 289 првенствених утакмица и постигао 100 голова, при чему се у обе категорије сврстао на друго место вечне клупске листе.
Осим за Војводину, наступао је још за Тулсу (САД), Линц (Аустрија), Осијек и Шибеник, а по окончању играчке каријере, годинама је радио као тренер у омладинској школи Војводине.
Међу навијачима Војводине, као и међу свим љубитељима фудбала, остао је упамћен по свом изузетно снажном и разорном шуту, због чега је био добио надимак “Пера бомбардер”. О томе како је био тако успешан као извођач слободних удараца, Петар Никезић је својевремено рекао:
Петар Никезић изводи слободан ударац на мечу против Будућности из Подгорице
“Урођено сам имао јак ударац, али мислим да сам га усавршио код Бебуле Милошевића. После сваког тренинга, морао сам да останем бар још сат и по и да за то време изведем најмање 200 ‘слободњака’ из разних позиција. Бебула је био исцртао квадрате са бројевима на мрежи, а мој пуцачки тренинг се састојао у томе да поведем лопту и да гађам квадрат који ми је Бебула одређивао у тренутку када сам био у пуном спринту”, биле су речи легендарног фудбалера, који је преминуо у Новом Саду 19. јула 2014. године.
Петар Никезић на раменима навијача након освајања Летње лиге шампиона Југославије 1971. године
Без сумње, Петар Никезић био је истински ас ФК Војводина, онај прави “херој улице”, идол навијача, поштован и цењен од стране ривала једнако колико и од стране свих објективних љубитеља фудбала некадашње Југославије и човек пред ким су дрхтали голмани широм некадашње државе.