Капитен Војводине Дејан Зукић напустио је редове своје „старе даме“.

Један од најважнијих и најутицајнијих играча у модерној историји клуба, своју каријеру наставља у аустријском Волфсбергеру, са којим је потписао уговор на три године.

Сви навијачи, симпатизери клуба, новосадска јавност, УО на челу са Драгољубом Збиљићем, овим поводом желе да се захвале нашем Зуки на свему што је учинио за наш клуб, од како је стигао у академију „Илија Пантелић“, па од дебија за први тим у Врању против Динама у пролеће 2019.

Када је трчао за лоптом на пољанама свог родног Бачког Јарка и лупао комшијске капије и прозоре, нико није могао ни да претпостави да ће баш тај дечак бити раме уз раме у историји „старе даме“ са неким од највећих играча који су носили дрес ФК Војводина.

Такође, мало је оних који су успели да освоје трофеј у Купу Србије и потом играју још једно финале (осим Стефана Ђорђевића), и оних који су оборили бројне рекорде, а Зуки је недостајало још само три утакмице да стигне до бројке од 200 утакмица у дресу „старе даме“.

На тим утакмицама, на терену је провео преко 10.000 минута, дао је 33 гола и уписао 18 асистенција, а као члан ФК Војводина био је и члан свих млађих репрезентативних селекција Србије.

Али, неке друге ствари говоре много више о Зукиној дуговечности и потврђује чињеницу да је један од најутицајтнијих и најважнијих играча у модерној историји „старе даме“.

Наиме, Зукић је најмлађи капитен у историји клуба, а такође и најмлађи који је стигао до јубиларног стотог наступа за Вошу. И за крај, што је можда и најважније, са својих 197 званичних наступа је 29. на листи играча са највише одиграних мечева, међутим, последњи који је одиграо више него Зукић био је још Ласло Леринц који је пре готово пола века уписао четири наступа више – 201, у периоду од 1969. до 1977, готово дупло више година него што је Зуки за готово исти број утакмица.

Од Ласловог одласка, до данас, ниједан играч није успео да одигра 197 утакмица до Дејана Зукића, који ће, сигурни смо, своје бројке поправити, јер ово је само „до следећег виђења, Зука“, а не „збогом“.

Капитен Дејан Зукић такође се бираним речима опростио од навијача, саиграча, стручног штаба, људи из клуба и свих оних који су му помогли да оствари своје снове носећи дрес са плавом звездом.

– Дошао је тај тренутак да се растанем са својим вољеним клубом у ком сам одрастао, стасао и постао и играч, али и човек. Војводина је од мене направила и човека и играча и зато желим да се захвалим свим својим саиграчима и тренерима који су ми помогли да постанем ово што сам данас. Емоције су ми помешане, јер ја Вошу волим и та љубав не може да се опише тек тако лако. Желим да се захвалим и директору омладинске школе Душку Грујићу, који је тада, уз тадашњег тренера Николу Ковачевића, инсистирао на мом доласку у клуб. Али и који ме је испратио и који ми је увек давао савете и када ме није ишло, а био је уз мене и у лепим тренуцима. Такође, желим да се захвалим управи клуба на челу са председником Драгољубом Збиљићем, јер од како је он дошао, осети се драстинча промена у сваком смислу, од свлачионице, терена, трибина, самог Новог Сада, сви су се  некако преусмерили опет ка Воши и опет пожелели да јој пруже љубав и подршку. Мислим да због тога имамо и да ћемо имати све више навијача и да је пред нашом Војводином, са таквим људима, светла будућност. Воша мора и наставиће да расте и верујем да јој је место међу прве две екипе сваке године. Такође, морам и да изразим посебну захвалност на томе што је растанак била моја одлука и што је председник препознао и осетио у потпуности моју жељу да се покажем у иностранству. Клуб је имао две понуде, друга је била из Америке, али моја жеља је била да останем у Европи и да се докажем, јер сам осетио да је ово права фудбалска прича.  Председник и клуб су остали уз мене и ја никада нећу заборавити како се моја Воша понела према мени сада и када сам одлазио. Својој екипи и саиграчима и стручном штабу желим сву срећу против Ајакса и у новој сезони, пратићу сваку утакмицу и кад год ми се укаже прилика, доћи ћу да бодрим Војводину, јер ће она за мене увек бити моја друга кућа.