„Karađorđe“ ove godine obeležava vek postojanja, a tim povodom, direktorica stadiona Jelena Kulpinski osvrnula se na sve dosadašnje i predstojeće izazove koji su neophodni za unapređenje infrastrukture i organizacije na najvećem stadionu u Novom Sadu.
Jelena Kulpinski je prošle godine preuzela funkciju direktorice stadiona „Karađorđe“, a sada je opisala sva iskušenja i iskustva koja nosi ovaj posao. Ona je najavila od ranije poznate radove na rekonstrukciji stadiona, koja se očekuje tokom 2024. godine, tokom koje se nada da će „Karađorđe“ konačno dobiti zlatni sjaj koji zaslužuje.
Jelena, koliko je poznato, vi ste prva žena direktor stadiona u Srbiji. Da li vas taj podatak opterećuje i koje izazove stavlja pred vas kada je u pitanju obavljanje ove funkcije?
– Veliki je izazov i velika su očekivanja, pogotovo što su to iskustveno gledano „muška“ zanimanja, i mislim da je u početku većini ljudi koji se okupljaju oko kluba bilo novo, čudno i neočekivano. Moram da naglasim međutim da su me ljudi jako lepo prihvatili, kako navijači, ljubitelji kluba, tako i uprava, menadžment i zaposleni. Zaista do sada nisam imala ni jedno neprijatno iskustvo. Iskoristila bih i priliku da se zahvalim predsedniku na ukazanom poverenju, lep je osećaj biti žena direktor stadiona, i nadam se da će nas u budućnosti biti još.
Koji su po vama glavni izazovi sa kojima se suočavate kada je u pitanju upravljanje i vođenje jednog tako velikog stadiona kao što je „Karađorđe“?
– Glavni izazov je definitivno sama infrastruktura. Stadion je uz sve svoje rekonstrukcije, star već skoro jedan vek, priznaćete dug period. Pored toga, izazov je i zastarela tehnologija bitnih komponenata kao što su reflektori i semafor. Sa druge strane tu je bezbednost kao bitan element, pogotovo u toku odigravanja utakmica, svaki put kad imate prisustvo većeg broja ljudi, uključujući i dece, to je na prvom mestu. Zaista sam zadovoljna kako je prošla organizacija svih dosadašnjih utakmica od kad sam preuzela funkciju, ali težićemo svakako još boljim rezultatima. Pravi izazov će biti organizacija evropskih utakmica, to nam je cilj i tu je FK Vojvodini mesto.
Kada se priča o rekonstrukciji stadiona, novi teren odnosno postavljanje nove trave je definitivno najvažnija tema. Da li nam možete reći kakva su očekivanja za sređivanje terena?
– Ono što u ovom trenutku mogu da kažem je da je FK Vojvodina sve obaveze prema Gradu Novom Sadu što se tiče rekonstrukcije dela stadiona ispunila, tako da mi svaki dan očekujemo da se postupak pokrene. Nova, hibridna trava je imperativ ako želimo da igramo evropske utakmice, i po mojim saznanjima čeka se pogodan trenutak, u pogledu vremenskih uslova i takmičarskog dela sezone da se krene sa radovima na samom terenu. Naglasila bih da se rekonstrukcija zapadne tribine i postavljanje nove trave mogu raditi istovremeno, ukoliko za to bude postojala mogućnost. Osim prvenstvenih utakmica Fudbalskog kluba, na stadionu „Karađorđe“ trenira i Atletski klub Vojvodina, a vrlo često je i mesto gde treninge održavaju mlađe reprezentacije i inostrani klubovi.
Kakva su vaša dosadašnja iskustva u tom smislu i kako biste ocenili dosadašnju saradnju sa klubovima koji su održavali treninge na stadionu?
– Od kad sam došla na stadion imam odličnu saradnju sa Atletskim klubom Vojvodina, zaista su nam izlazili u susret za sve naše molbe i zahteve. U poslednja tri meseca smo na „Karađorđu“ ugostili velika imena evropskog fudbala poput Vest Hema i Frajburga, imali smo treninge mlade reprezentacije Srbije (U-21). Saradnja je bila odlična, nekoliko ljudi iz Frajburga su se naknadno lično zahvalili na gostoprimstvu i pomoći oko organizacije treniga, tako da su to sve vrlo lepa iskustva i kontakti. Sa Fudbalskim savezom Srbije takođe imamo odličnu saradnju. Bila je i jedna anegdota pre početka treninga Vest Hema, njihov čovek zadužen za bezbednost tima i osoblja mi je rekao da se ne osećamo uvređeno ukoliko njihov tim napusti stadion odmah pri dolasku, jer glavni trener ne voli prisustvo ljudi na treningu. Zapravo su videli ljude koji su bili na parkingu krova garaže TC Promenada, a to su situacije na koje vi ne možete da utičete kada vam se stadion nalazi u centru grada. Održan je trening na kraju, bez ikakvih neželjenih događaja.
Koliko je po vašem mišljenju važna razmena iskustva i znanja između direktora stadiona u Srbiji, ali i inostranstvu u prevazilaženju izazova?
– Vrlo važna, ja sam imala tu sreću da sam preko ličnih kontakata vrlo brzo po preuzimanju funkcije razmenila iskustva i dobila pomoć od ljudi koji vode ozbiljne stadione i sportske komplekse u Srbiji i hvala im na nesebičnoj pomoći. Kod nas je i dalje tabu tema tražiti od nekog pomoć, jer postoji bojazan da će te neko percipirati kao nedovoljno stručnog, međutim to je potpuno pogrešan pristup. Što više razmenjenih iskustva, kako pozitivnih tako i negativnih, uvek će dovesti do boljitka. Građenje dobrih kontakata sa ljudima iz branše isto vrlo važan segment. Cilj za budućnost bi svakako bila razmena iskustava sa menadžmentom drugih stadiona iz regiona i inostranstva, i preuzimanje dobrih primera iz prakse, kako bi stalno radili na unapređenju kako infrastrukturnih elemenata, tako i organizacionih, ali i uslužnih.
Stadion „Karađorđe“ ove godine obeležava svoj jubilarni 100. rođendan na Vidovdan. Šta biste vi poželeli stadionu u ovoj jubilarnoj godini?
– Poželela bih mu svakako jedan kvalitetan preobražaj i zlatni sjaj kakav zaslužuje. Mnogo istorije je ispisano na tim tribinama i bilo bi lepo kad bi sve to ostalo zapisano u istoriji kroz jedan muzej, koji bi bio jedan simbol prošlog vremena i prilika za sve generacije, a pogotovo ove mlade koje nam dolaze da nauče nešto novo i da odamo počast svim legendama koje su igrale utakmice na „Karađorđu“ u FK Vojvodina.