На данашњи дан, 1941. године у Новом Саду, рођен је Ивица Брзић (1941. – 2014), члан прве шампионске генерације Војводине и у чак четири наврата тренер „старе даме“.
Играчку каријеру почео је у омладинским категоријама Војводине 1954. године, да би четири године касније наставио у омладинцима Новог Сада, где је од 1960. до 1964. био играч првог тима, у периоду када је Нови Сад играо у Првој лиги Југославије.
Јесењи део сезоне 1964. године провео је у дресу сарајевског Жељезничара, да би од 1. јануара 1965. до 30. јуна 1972. године играо за Војводину. За „стару даму“ је одиграо 200 званичних утакмица и постигао пет голова, а сматра се једним од најбољих играча у историји клуба. Са Војводином је освојио прву титулу првака Југославије 1965/66. године и играо у Купу европских шампиона.
Инострану каријеру наставио је 1972. у Аустрији, где је играо шест година у Алпини и Воесту, а као играч Воеста из Линца освојио је аустријско првенство 1974. и поново играо у Купу шампиона.
За Б репрезентацију Југославије одиграо је једну утакмицу, за А репрезентацију такође једну пријатељску утакмицу 18. септембра 1966. на стадиону ЈНА у Београду против репрезентације СССР која је завршила поразом (1:2). Са фудбалском репрезентацијом Југославије учествовао је на Европском првенству 1968. у Италији где је репрезентација освојила друго место, иако на том првенству није улазио у игру.
Као тренер радио је у Југославији, Шпанији, Аустрији и Перуу. Војводину је тренирао четири пута, а 1988. учествовао је у стварању екипе која је годину дана касније освојила другу титулу у историји клуба.
У Србији је био и тренер Рада, а у Шпанији је тренирао Осасуну, Мајорку, Реал Овиједо и Херкулес и забележио више од 200 утакмица, док је са Осасуном 1985. године први пут у историји клуба обезбедио пласман у Куп УЕФА.
У Аустрији је тренирао оба клуба у којима је играо, а посебан траг оставио је у Перуу, где је два пута био првак државе са Универзитариом, а са Алијанзом једном првак, а једном други. Тренирао је и Спорт бојс. У Боливији је водио Блуминг, а тренерску каријеру завршио је на клупи Војводине, 2008. године.
Радио је као скаут за Портсмут и Шефилд венсдеј за Јужну и централну Америку. Као највеће признање у играчкој каријери, Брзић је истицао чињеницу да је у пет клубова у којима је играо, у четири био капитен тима.
Преминуо је 1. јуна 2014. у родном Новом Саду у 73. години.
