Na današnji dan, pre tačno 45 godina, Vojvodina je osvojila Srednjoevropski kup, nekadašnje zvanično takmičenje UEFA, što je do danas ostao jedini međunarodni trofej u vitrinama „stare dame“.
Fudbaleri Vojvodine u više navrata učestvovali su u najstarijem međunarodnom fudbalskom takmičenju u Evropi – Srednjoevropskom kupu, a baš na 50. godišnjicu ovog takmičenja, 1977. godine, uspeli su i da osvoje trofej. U konkurenciji Fiorentine, Sparte (Prag) i Vašaša (Budimpešta), crveno-beli su bili najbolji i tako zasluženo doneli jedan internacionalni pehar u Novi Sad.
Svoju prvu utakmicu, Vojvodina je odigrala trećeg novembra 1976. godine protiv Fiorentine u Firenci i izborila remi rezultatom 0:0. Domaćin je više napadao i češće imao loptu u svom posedu, dok se Voša opredelila za čvrstu i zgusnutu odbranu, iako je iz kontranapada nekoliko puta vrlo ozbiljno pripretila protivničkom golmanu. Ipak, nerešen rezultat bio je pravedan ishod meča, a fudbaleri Vojvodine bili su zadovoljni osvojenim bodom.
U drugom kolu, Voša je 24. novembra na svom terenu dočekala prašku Spartu. Pogocima Jurčića i Mišića, crveno-beli su slavili rezultatom 2:0 i tako podgrejali nadu svojim navijačima o osvajanju prvog mesta.
Ipak, ta nada je bila malo poljuljana već posle utakmice trećeg kola i gostovanja Vojvodine u Budimpešti osmog decembra. Protiv tradicionalno neugodnog rivala Vašaša, koji je u to vreme bio veoma poštovan evropski tim, Vojvodina je bila poražena rezultatom 3:2, pa joj je predstojao težak put do ostvarenja cilja.
Naredno kolo odigrano je 16. marta 1977. godine, a Vojvodina je dočekala Vašaš u Novom Sadu i brojni navijači Voše došli su da podrže svoj tim u nadi da može da se revanšira za poraz iz Budimpešte. Već na samom početku utakmice, Vojvodina je povela sa 2:0 i delovalo je kao da će zabeležiti sigurnu pobedu. Međutim, za svega nekoliko minuta, Mađari su uspeli da postignu dva gola i tako se neporaženi vrate u Budimpeštu.
Ipak, Vojvodina je i dalje sve držala u svojim rukama, a verovatno ključni meč odigrala je šestog aprila protiv Fiorentine u Novom Sadu. Već u šestom minutu, ljubičasti su poveli golom Kazarce, ali potom je na scenu stupio sjajni Slobodan Vučeković. Postigavši het-trik (golove dao u 17, 19. i 44. minutu), uspeo je da preokrene rezultat i već do poluvremena obezbedi svom timu sigurnu prednost. Već na početku drugog dela utakmice, u 49. minutu, Šandor Mokuš je povisio na 4:1, a sve što su gosti do kraja meča uspeli da urade jeste da u 72. minutu preko Bralje smanje rezultat na 4:2.
U poslednjem kolu, Vojvodina je trećeg avgusta gostovala Sparti u Pragu i osvajanjem boda (0:0) uspela da dođe do trofeja. Na taj način, ta generacija Vojvodine zlatnim slovima se upisala u istoriju kluba, kao jedina koja je uspela da osvoji jedan međunarodni trofej. Te 1977. godine, za Vojvodinu su igrali: Petar Nikezić, Vasa Rutonjski, Đorđe Vujkov, Šandor Mokuš, Martin Novoselac, Vladimir Trifunović, Željko Jurčić, Ratko Svilar, Slavko Ličinar, Miladin Purać, Rajko Aleksić, Laslo Lerinc, Slobodan Pavković, Josif Ilić, Miroslav Vukašinović, Slobodan Vučeković, Dragan Todorović, Dragan Bošnjak, Milorad Kosanović, Branislav Novaković, Mile Dragojević, Momčilo Bošković, Dušan Stakić, Zoran Mišić, Nebojša Vučković, Dušan Nenadić, Ivica Radosavljević, Luka Titov i Brane Anikić. Tokom većeg dela takmičenja, trener ekipe bio je Todor Veselinović, da bi, uoči poslednje utakmice u Pragu, tim preuzeo Branko Stanković.
