Нови фудбалер Војводине Ив Барај у уторак се придружио својим новим саиграчима на припремама у Словенији и практично свега два сата након што је допутовао, већ је по први пут истрчао на терен у опреми „старе даме“. У почетку је радио одвојено од екипе и уз надзор Вошиних кондиционих тренера, али већ данас је тренирао заједно са осталим саиграчима, те је извесно да ће ускоро равноправно конкурисати за састав црвено-белих.
Према његовим речима, за сада се све одвија у најбољем реду, а он једва чека да добије прилику да заигра.
– Припреме за мене за сада протичу добро. Стручни штаб са мном ради полако, јер ми кондиција тренутно није на максимуму. Након завршетка прошле сезоне, био сам две-три недеље у Сенегалу, где нисам тренирао, тако да ми треба мало времена да се вратим у топ форму. У овом тренутку, не могу да кажем када ће то бити, али знам да ће ми сигурно бити потребне две-три утакмице да ухватим ритам. Желео бих да то буде што пре и надам се да ћу добити прилику да барем мало одиграм већ против Копера, али видећемо какве ће бити замисли тренера – каже Барај.
Он за сада има само речи хвале за Милана Раставца и своје нове саиграче.
– Чини ми се да нам је тренер веома добар и видим да је смирен, што ми се свиђа, јер онда знам да је неко ко је сигуран у себе и да зна шта ради. Такође ми се свиђају и идеје у игри које увежбавамо на тренинзима, а сви из стручног штаба су врло љубазни према мени и труде се да ми помогну. И играчи су ме такође одлично прихватили, иако имамо мало проблем у комуникацији, јер ја не говорим добро енглески, само италијански и француски. На срећу, Ђорђевић и Вељко Симић причају италијански, тако да ми то помаже. Радићу на томе да усавршим свој енглески и верујем да за два-три месеца неће бити никаквих проблема – истиче Барај.
Нови фудбалер Војводине долази из Сенегала и веома је везан за своју домовину.
– Пошто сам из Сенегала, за мене је Сенегал најбоља земља на свету. Но, и поред тога, мислим да је то врло посебна земља. Људи су генерално врло срдачни и насмејани, иако можда не живе тако добро као у неким европским државама. Једноставно, кад год сам тамо, ја никако не могу бити тужан – каже Барај.
Он је врло рано напустио своју земљу и то када је прешао у млађе категорије Олимпика из Марсеја, мада му тај период уопште није био лак.
– Фудбал сам почео да играм на улици, као и сви у Сенегалу. Тек касније се у мом месту отворила школа фудбала, где сам се уписао и из које сам касније, када сам имао 15 година, отишао у Марсеј. Искрено, када сам отишао тамо, било ми је врло тешко и био сам тужан, јер су ми недостајали родитељи, породица, пријатељи… У Марсеју сам био годину дана и у млађим категоријама смо чак и освојили титулу, али сам опет био тужан, јер за то време моја породица буквално ниједном није била у прилици да ме посети, а то је било све што сам тада желео. Касније сам из Марсеја прешао у Удинезе и ту ми је било лакше, јер тада су већ могли да ми долазе у посету. Ту сам остао у наредне три године – наглашава Барај.
У Италији се дуго задржао, пошто је, након Удинезеа, играо за Лумезане, Кјево, Јуве Стабију, Торес, а потом је 2015. године прешао у Парму, чији играч је остао све до 2020.
– Период проведен у Парми је заиста био најбољи у мојој досадашњој каријери. За прве четири године, од Серије Д смо дошли до Серије А, а за то време сам одиграо преко 90 утакмица и постигао 30 голова. Било ми је заиста лепо и све је ишло одлично, а навијачи су ме обожавали. Међутим, након те прве сезоне у Серији А, желео сам да се вратим у Француску и имао сам врло добре понуде, али клуб није желео да ме пусти, због чега нисам био задовољан. Зато су ме били послали на позајмице, прво у Падову, а потом и у Жил Висенте, са којим сам касније и потписао уговор – истиче Барај.
Када је у српској јавности објављено да ће постати нови фудбалер Војводине, у многим медијима је осванула његова фотографија у дресу Парме, али са фантомком на глави.
– Једне вечери смо ишли на вечеру са навијачима, на њихов позив, и том приликом су ми навијачи поклонили фантомку. У знак моје захвалности према њима, обукао сам ту фантомку на првој наредној утакмици на којој сам постигао гол, што они уопште нису очекивали, али их је тај потез одушевио – каже Барај.
Иако још увек није ни дебитовао за „стару даму“, његовом доласку су се врло обрадовали и навијачи Војводине, који са нестрпљењем ишчекују да га виде на терену.
– Ја сам играч који увек даје максимум, а екипи помажем својим дриблинзима, брзином, асистенцијама, головима… Желим да помогнем екипи да побеђује и игра добро, односно да Војводина остварује своје циљеве. Мислим да не треба унапред да се задовољавамо другим или трећим местом, већ да треба да идемо на прво, па нека буде како буде. У сваком случају, навијачи могу да очекују да ћу увек давати све од себе – поручио је Барај.