Легенда Војводине. Неко ко је поносно носио бело-црвени дрес дуже од деценије. Желели су га и други клубови из Југославије, али њему је срце говорило да не мрда из Новог Сада. Донео је Воши европски трофеј, Средњеевропски куп 1977. Да је било правде била би ту и титула у Југославији, али и без тога имао је каријеру и учинак за понос.

Ђорђе Вујков један је од оних који су обележили фудбал у „српској Атини“ седамдесетих и осамдесетих година. А, посебно мечеве против највећих ривала. Тако је 22 пута излазио на мегдан Партизану, суботњем ривалу Војводине. И памти добро мечеве са њима, али и осталим противницима из тог времена.

За почетак се присећамо чувене генерације Војводине којој је измакла титула у последњем колу тадашње лиге…

– Сећам се свега, биле су то лепе, велике утакмице које смо играли тада. Постојала је та велика четворка, а ми смо били пети, шести клуб, а у пракси на табели и други! Причам о 1975. години када смо остали иза Хајдука, а по свему је требало да узмемо титулу – почео је причу Вујков.

Да се присетимо тога – шта се десило у последњем колу?

– Хајдук је победио Звезду у Београду и тако смо остали без титуле. Ево, прошло 50 година, ал’ ови звездаши с којима се чујем, а тада су играли, још неће да ми признају да су пустили Хајдук у последњем колу у Београду (смех). Када вам кажем да смо победили Хајдук у Сплиту са 4:1 на старту другог дела сезоне, знаћете какав смо тим имали…

Чак 22 пута сте излазили на мегдан Партизану. Шта вам је остало урезано у сећању из мечева са црно-белима из Београда?

– Увек се знало ко ће ту “на кога”. Када игра Моца Вукотић, њега чува Трифуновић. Играо сам десног бека, по потреби халфа и левог бека. Задужен сам био за Преказија, Ђорђевића, Завишића, Грубјешића… На трибинама је увек било 20.000 до 25.000 гледалаца. Пун стадион! Нема везе, ако смо ми 6-7. место, а Партизан испред, знало се да ће стадион да буде пун. Тада је “исток” био наш, да тако кажем прави војводинаши су били ту. И храбро на терен по победу, тако смо излазили на те мечеве.

Каква је Војводина била тада?

– Јака, јака! Сви смо били ми из Новог Сада и околине, тако је генерално био концепт сваког клуба. Исто важи и за ове у Београду, Сплиту… Притом, те генерације морале су да играју на високом нивоу до 28. године како би онда могли да иду у иностранство. Странаца није било, свако свој град, околина и то је то. Није се ишло из клуба у клуб, јесте било понекад понуда, али се јако ретко прелазило.

Да ли сте ви можда имали неку понуду од других клубова из Југославије?

– Хтели су ме наши противници сада у суботу (смех) и Црвена звезда. Мој одговор је, ипак, био – остајем у Војводини. Када сам се враћао са првог меча финала Европског првенства за младе, на аеродрому су ме дочекали људи и рекли, идеш са нама… Потапшали ме само по леђима, узели већ моју торбу и приватни пртљаг, ставили у ауто… Били су из Звезде, али нисам прешао тамо. Војводина је мој клуб. И то је то.

У том периоду отварате и “црвено-белу двојку” – ваш кафић, које су анегдоте из њега?

– Тако је, 1979. године сам отворио кафић… То је било место окупљања свих фудбалера који би играли против Војводине. Они дођу дан раније у Нови Сад и суботом шетају градом и правац код мене у кафић. Сви смо се познавали, то је било дружење, приче… И онда у недељу, зна се, утакмица и ту смо ривали на терену.

Рекорд по броју наступа за младу репрезентацију држи управо Вујков. Били сте прваци Европе, страшна генерација, зар не?

– Одемо у Манчестер и победимо Енглеску, па исто урадимо и на гостовању Шпанији. Кад нам дођу у Југославију – иста прича. Заиста невероватна генерација, велики број сјајних фудбалера, а уз то смо могли да имамо и три старија играча, па је ту често био и Пижон.

Кад смо код младих фудбалера… Од вас сигурно могу да добију праву поруку?

– Немојте да идете са 17-18 година у иностранство. Родитељи, не гледајте одмах новац, полако, пустите да каријера траје. Много боље ћете проћи ако идете постепено, корак по корак. Душа ме боли за неке младе играче што су „нестали“, а били су велики таленти. Само зашто што су журили да оду у иностранство.

Како вам изгледа Војводина данас?

– Да смо победили Чукарички… Фалила нам је баш та једна победа и то би било добро. Превише промена тренера је утицало, јер сваки кад дође има своје идеје, стил, размишљања… Екипа ми није деловала довољно уиграно. Летње припреме су јако битне, оне после праве базу за комплетну сезону, па надам се континутету у раду и из тога да стиже резултат.

Шта очекујете у суботњем мечу против Партизана?

– Верујем да ћемо да искористимо њихов моменат у којем се налазе и да их победимо. И да то буде почетак серије победа – закључио је Ђорђе Вујков.