Омладински фудбал је иза њега. Дошао је на велику сцену и ту планира да остане. Иако још није напунио 18 година, спреман је да у сениорском фудбалу крене да решета мреже. Самопоуздање које има потковано је пакленим радом и залагањем у свакој секунди тренинга у Анталији.
– Моје је да одрадим максимално сваки тренинг и да се на тај начин изборим за шансу. Да не верујем да ћу добити прилику да играм, не бих ни био овде. Верујем у себе, залагање, рад и константно учење – почиње причу са припрема Срђан Боровина (17), бисер Војводине и српског фудбала.
Застали смо мало код „учења“. Помоћ долази са свих страна и савети саиграча и тренера су драгоцени.
– Сви старији играчи покушавају да ми помогну јер су ми ово прве припреме са првим тимом. Вукановић, Полетановић, Медојевић, па и Величковић иако је млађи, већ неколико година је у сениорском фудбалу, па зна како му је било и жели да помогне. Наравно и тренер и комплетан стручни штаб. Све то ми много значи, јер је потребно да се привикнем на овај ритам фудбала, за сада све иде јако добро и задовољан сам учињеним.
Први сениорске припреме донеле су Боровини јак утисак о снази тима са којим ради.
– Видим велики потенцијал и квалитет да будемо други на табели, а не трећи, без обзира на тренутну бодовну разлику. Други део полусезоне изгледаће далеко боље, квалитетно се ради и то мора да се одрази и кроз резултате.
Чим се помене реч атмосфера, Срђан као из топа испаљује:
– Сјајна! Одлично функционишемо као група, када је шала, ту смо сви заједно да се шалимо, када се напорно ради, међусобно се подржавамо. Заиста је задовољство бити део оваког тима.
У слободно време две су опције, а обе имају везе са спортом.
– Спа центар, где идемо на базен у сауну и ледену каду или стони тенис. Не бих да откривам ко је најбољи у стоном тенису (смех).
Тренер Ненад Лалатовић слови за мајстора у стоном тенису.
– Јесте, јесте, али још нисам имао прилике да играм против њега.
На утакмици са Кизилжаром Боровина је играо у другом полувремену.
– Дао сам све од себе и урадио шта је било до мене. Уклопио сам се у тим најбоље што сам могао. То је најважније, да постанем део екипе, да будем неко ко ће као индивидуа да ради за тим на терену. Мислим да све то иде у правом смеру.
Прелаз из омладинског у сениорски фудбал сматра се изузетно тешким за сваког младог играча. Огромна промена…
– Највећа разлика је у брзини доношења одлука. У том сегменту нам је потребно мало времена да се прилагодимо. У неким ситуацијама видим себе како доносим најбоље могуће решење, а у неким како ми је потребно мало времена за то – закључује Срђан Боровина.
