„Sad će Gagi da to završi“ – rečnica je koja se najčešće čuje ovih dana u Antaliji.

Broj Dragomira Vukićevića “adresa” je za svako pitanje i problem igrača, stručnog štaba, ali i bilo kojeg člana ekspedicije Vojvodine u Antaliji. Na papiru sekretar stručnog štaba, a u praksi mnogo više.

Razgovor sa Vukićevićem počinjemo od priče kako mu izgleda jedan radni dan…

– Svaki dan zapravo počinje veče pre, kada pripremam raspored za naredni dan. To šaljem igračima, stručnom štabu, medicinskom bloku, ekonomatu i momku koji nam ovde pomaže oko svega. E, onda dolazimo do „tog“ dana. Ustajanje u 7 po ovdašnjem vremenu. Prva misija je da organizujem sve da prođe kako treba na doručku, a onda slede priprema za trening, pa ručak, pa priprema za popodnevni trening, zatim večera. Posle svega toga volim da odgledam neku utakmicu i na spavanje posle ponoći – pripričava nam Gagi.

Postaviti savršen sistem donosi i jednu manu.

– Naviknem ih da sve imaju na tacni i onda ako nekad malo nešto se poremeti, sledi „zašto nije ovako“ (smeh).

Treneri su se smenjivali tokom duže od decenije, a Vukićević je radio svoj posao „pod konac“.

– Bilo ih je dosta, a nikada nisam imao nijedan problem. Trudim se da unapred spremim sve, jer znam šta ko od njih traži i kako želi da stvari funkcionišu. Ovo mi je 11. sezona u Vojvodini pre toga pet i po godina u novosadskom Proleteru. Sa svim igračima i trenerima ostanem u kontatku i za svakog sam tu i dan danas, ako mogu nešto da pomognem. To je možda i najlepša stvar u ovom poslu. Svi ti igrači koji su u tih 16-17 sezona prošli kroz klubove su „moja deca“.

Obzirom na toliki staž, sagovornik nam je idealan za priču o novim generacijama i načinom na koji mladi fudbaleri danas razmišljaju.

– Izuzetno su mi dragi. Čak ako je potrebno i da kažem dva puta da uradi neku stvar, toliko su simpatični, da ne mogu ništa da im zamerim. Imam jednu snimljenu sliku na kojoj se nalazim i prstima pokazujem srce uz opis „sve ti piše“. Pošto im promaknu poruke u našoj zajedničkoj grupi oko nekih stvari pa se onda raspituju, sledi im slanje moje slike sa srce i odgovorom „sve ti piše“ (smeh).

Trener i stručni štab moraju da budu informisani o stanju u ekipi, razmišljanjima igrača, potencijalnim problemima.

– Upravo tako. Najvažanije od svega oni su svesni da sam im ja sekretar stručnog štaba, prijatelj, otac i sve, ali isto tako znaju da šef i stručni štab moraju da budu informisani o svemu šta se dešava u ekipi. To je prirodan proces, a razlog je samo dobrobit tima i uspeh Vojvodine. Na kraju krajeva i igračima je to značajno.

Upravo je odnos sa igračima ključni.

– Povere mi se, zovu u bilo koje doba dana ili noći, 24 sata sam tu za njih. Ovog ostavila devojka, ovaj ima neki privatni problem… Za sve sam tu i svi su mi isti i mladi fudbaler koji dolazi i neko ko je tu godinama.

Gagijeva fudbalska karijera u Švajcarskoj navela nas je na pitanje i o savetima za fudbalere, ali do njih teže dolazi.

– Igrao sam fudbal, ali sada imam drugačiji poziv. Naravno, mogu prijateljski da dam nekom igraču neki savet, ali to jako retko radim jer ne prelazim u posao stručnog štaba.

Na pomen ambicija i želje u drugom delu sezone, sledi prisećanje…

– Rekao sam 2020. godine na zimskim priprema u intervjuu Lazi Kurtešu „osvajamo kup ove godine“. Znate svi epilog. Ponavljam se sada, to je moja velika želja – zaključio je Dragomir Gagi Vukićević.