Spada u grupu onih koji osećaju Vošu kao svoju kuću. U klubu je bio duže od deset godine kao fudbaler, a kasnije, u dva kraća navrata radio je kao trener. Tri decenije čistih emocija između Radoslava Bataka i Vojvodine. Zauzima mesto među odabranima i u istoriji.

– Od kadetskih dana sam deo Vojvodine, ne smatram sebe legendom, jer ipak zna se ko su Miha, Boškov… Smatram se „vojvodinašem“ i nekom kome je naš klub uvek na prvom mestu. Osvajanjem kadetskog prvenstva države ispunio sam jednu dečačku želju, kasnije sam i drugu kada sam posao trener. Ostao je žal, što cela priča nije potrajala duže, jer smo u oba navrata radili dobar posao, jednom čak imali i seriju od 18 mečeva bez poraza – počinje priču Batak.

Put povratka bivših igrača u njihovu Vojvodinu vidi kao jedini ispravan.

– Potrebno je da veza kluba i nekadašnjih igrača bude jaka, obostrana. Da imaju taj osećaj pripadnosti, da budu involvirani u klub i dobiju odgovorne pozicije. Tu su sve ljudi koji imaju uspešne karijere i socijalnu nezavisnost. Oni mogu da pomognu.

Vojvodina mora da se oseća…

– Upravo to! Vreme je pokazalo da samo oni koji osećaju značaj i veličinu Vojvodine mogu da uspešno budu deo ovog kluba. I upravo oni treba da dobiju priliku da vrate celokupan sistem na pravi put.

Kao selektor kadetske reprezentacije, Batak je merodavan za priču o budućim generacijama.

– Voleo bih da bivši igrači budu treneri… Ponudio sam se 2014. godine da krenem da radim sa klincima, nije naišlo to na neko razumevanje, pa sam otišao u inostranstvo da gradim karijeru. Ne kažem da ne može da bude trener neko ko nema iza sebe dobru igračku karijeru, ali mislim da je razlika u „osećaju za igru“. To imamo mi bivši igrači, a uz to osećamo i naš klub. Hajde da vidimo koga smo izbacili kao trenera u poslednjih deceniju, dve… Potrebno je postaviti sistem koji će da se prenese od prvog tima do onih najmlađih. Da se profiliše klub i da nam u prvi tim stižu „proizvodi“ iz omladinske škole. Nemamo problema sa talentom, to je prisutno. Nemamo problema ni sa uslovima, aktuelna uprava kluba je omogućila nikad bolje uslove, sve je na evropskom nivou. Sistem i bivši igrači u njemu, to nam je ključ.

Usledio je jasan zaključak u celoj priči:

– Mi možemo da dovedemo deset dobrih igrača, ali to nam nije nikakav garant uspeha. Do uspeha možemo samo kroz kontinuitet i konstantnost. Kada sa bio u Dinamu iz Moskve doveli smo pet velikih zvezda evropskog fudbala, a rezultat kao tim – nismo napravili. Dominirao je CSKA. Znate zašto? Gradili su priču godinama, imali „kostur“ ekipe i samo ga nadograđivali. Posle su došli do toga da osvoje Kup UEFA i igraju finale Super kupa Evrope sa Liverpulom. Proizvodnja igrača je nužna za apsolutno svaki klub. Pa, čak i jedan Mančester siti ne može bez igrača iz sopstvene škole. Uz sve to, transferi moru da budu planski, kada sam bio u klubu i plasirali se u Evropu klub je napustilo 13 igrača, to bi bio udar na Real Madrid, a ne neki drugi klub.

Jedan primer ističe kao pozitivan:

– Kokanović. To je pravi primer. Opet, imamo tu momke koji su u nekom vakumu i negde između juniorskog i seniorskog fudbala. Mnogo je osetljiv taj prelaz i potrebno je da u njega budu uključeno dosta ljudi kako ne bi “gubili” našu decu. Oni moraju da dobijaju šanse, a ne jednu šansu, već da tu budu konstatno i da se prema njima određuju i ciljevi. Moramo da imamo strepljenja za njih. Drugi put od tog – ne vidim…

Što se tiče Batakovih planova na reprezentativnom planu, naredne godine čeka nas bitka za plasman na EP, a grupa koju smo dobili je pakleno teška – Portugal, Holandija i Mađarska.

– Izazov! Da vidimo gde smo u odnosu na dve jako interesantne škole evropskog fudbala – holandsku i portugalsku. Biće vrlo intersantno, Portugal u januaru i februaru ima već pet organizovanih pripremnih mečeva. Na nama je da u decembru napravimo plan, da vidimo i širi roster igrača i da bar upola kao Portugalci imamo vremena i mečeva da budemo spremni za kvalifikacione duele – poručio je Radoslav Batak.