Спада у групу оних који осећају Вошу као своју кућу. У клубу је био дуже од десет године као фудбалер, а касније, у два краћа наврата радио је као тренер. Три деценије чистих емоција између Радослава Батака и Војводине. Заузима место међу одабранима и у историји.

– Од кадетских дана сам део Војводине, не сматрам себе легендом, јер ипак зна се ко су Миха, Бошков… Сматрам се „војводинашем“ и неком коме је наш клуб увек на првом месту. Освајањем кадетског првенства државе испунио сам једну дечачку жељу, касније сам и другу када сам посао тренер. Остао је жал, што цела прича није потрајала дуже, јер смо у оба наврата радили добар посао, једном чак имали и серију од 18 мечева без пораза – почиње причу Батак.

Пут повратка бивших играча у њихову Војводину види као једини исправан.

– Потребно је да веза клуба и некадашњих играча буде јака, обострана. Да имају тај осећај припадности, да буду инволвирани у клуб и добију одговорне позиције. Ту су све људи који имају успешне каријере и социјалну независност. Они могу да помогну.

Војводина мора да се осећа…

– Управо то! Време је показало да само они који осећају значај и величину Војводине могу да успешно буду део овог клуба. И управо они треба да добију прилику да врате целокупан систем на прави пут.

Као селектор кадетске репрезентације, Батак је меродаван за причу о будућим генерацијама.

– Волео бих да бивши играчи буду тренери… Понудио сам се 2014. године да кренем да радим са клинцима, није наишло то на неко разумевање, па сам отишао у иностранство да градим каријеру. Не кажем да не може да буде тренер неко ко нема иза себе добру играчку каријеру, али мислим да је разлика у „осећају за игру“. То имамо ми бивши играчи, а уз то осећамо и наш клуб. Хајде да видимо кога смо избацили као тренера у последњих деценију, две… Потребно је поставити систем који ће да се пренесе од првог тима до оних најмлађих. Да се профилише клуб и да нам у први тим стижу „производи“ из омладинске школе. Немамо проблема са талентом, то је присутно. Немамо проблема ни са условима, актуелна управа клуба је омогућила никад боље услове, све је на европском нивоу. Систем и бивши играчи у њему, то нам је кључ.

Уследио је јасан закључак у целој причи:

– Ми можемо да доведемо десет добрих играча, али то нам није никакав гарант успеха. До успеха можемо само кроз континуитет и константност. Када са био у Динаму из Москве довели смо пет великих звезда европског фудбала, а резултат као тим – нисмо направили. Доминирао је ЦСКА. Знате зашто? Градили су причу годинама, имали „костур“ екипе и само га надограђивали. После су дошли до тога да освоје Куп УЕФА и играју финале Супер купа Европе са Ливерпулом. Производња играча је нужна за апсолутно сваки клуб. Па, чак и један Манчестер сити не може без играча из сопствене школе. Уз све то, трансфери мору да буду плански, када сам био у клубу и пласирали се у Европу клуб је напустило 13 играча, то би био удар на Реал Мадрид, а не неки други клуб.

Један пример истиче као позитиван:

– Кокановић. То је прави пример. Опет, имамо ту момке који су у неком вакуму и негде између јуниорског и сениорског фудбала. Много је осетљив тај прелаз и потребно је да у њега буду укључено доста људи како не би “губили” нашу децу. Они морају да добијају шансе, а не једну шансу, већ да ту буду констатно и да се према њима одређују и циљеви. Морамо да имамо стрепљења за њих. Други пут од тог – не видим…

Што се тиче Батакових планова на репрезентативном плану, наредне године чека нас битка за пласман на ЕП, а група коју смо добили је паклено тешка – Португал, Холандија и Мађарска.

– Изазов! Да видимо где смо у односу на две јако интересантне школе европског фудбала – холандску и португалску. Биће врло интерсантно, Португал у јануару и фебруару има већ пет организованих припремних мечева. На нама је да у децембру направимо план, да видимо и шири ростер играча и да бар упола као Португалци имамо времена и мечева да будемо спремни за квалификационе дуеле – поручио је Радослав Батак.