– Kada se odigralo ovo što ste upravo videli, ja sam imao nepunih 16 godina. I nisam mogao znati da će uskoro početi Prvi svetski rat, a ni da naslutim kroz kakve će nevolje i nesreće proći naš narod u 20. veku. Nisam mogao ni da pomislim da ću baš ja biti predsednik tog fudbalskog kluba koji smo osnovali tog martovskog popodneva, a kamoli da će jednog dana moja bista stajati ispred stadiona „Karađorđe“. Ali ono što sam sigurno znao, toga dana u Štrikerskoj radionici čika Save Šijakova, ono u šta sam bio čvrsto uveren, da će taj 6. mart 1914. biti zauvek u našim srcima, a to je najvažnije, da nam je srce na mestu.
– Kosta, ali kako će nam se zvati klub?
– Klub će nam se zvati – Fudbalski klub Vojvodina!
– To! Kao nekadašnje Srpsko vojvodstvo i tamiški Banat!
Ovom jednočinkom obeležen je početak Svečane akademije u čast 110. rođendana naše „stare dame“. Tog martovskog popodneva čiju toplinu je sinoć osetio svako kome je plava zvezda u srcu, novosadski gimnazijalci nisu ni znali da stvaraju nešto što će se vek i deceniju kasnije toliko ponosno slaviti. Radenko Radić, Gojko Ružić, Vladimir Milićev, Dušan M. Hinić, Kosta Hadži, Ranko Tošić, Đorđe Živanov, Đorđe Šijakov, Banko Gospođinski i Kamenko Ćirić bili su ti dečaci čiji je duh na velikoj sceni „Jovan Đorđević“ oživeo i autentično nas vratio u taj 6. mart 1914. godine. Kada je sve počelo.
Fudbalski klub Vojvodina obeležio je sinoć na velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta „Jovan Đorđević“ jubilarni 110. rođendan, a tim povodom održana je Svečana akademija u čast „stare dame“.
Red smeha, red ponosa, red suza, pa opet ispočetka, tako bi se možda najbolje opisala atmosfera u kojoj se svaki vojvodinaš osetio posebnim, kao da je deo publike postao i delić važne istorije koja je sinoć ispisana u sat vremena programa za pamćenje.
Akademiji su, uz predstavnike FK Vojvodina i SD Vojvodina na čelu sa Dragoljubom Zbiljićem, prisustvovali i gradonačelnik Grada Novog Sada Milan Đurić, ministar sporta Zoran Gajić, članovi Sekcije veterana „stare dame“, Vošini dragi sportski prijatelji iz ostalih srpskog klubova.
Nakon uvodne kratke predstave koja nas je vratila u tu čuvenu 1914. godinu kada je sve počelo, prisutnima se obratio predsednik FK Vojvodina Dragoljub Zbiljić.
– Krenulo je sve od jedne mladalačke ljubavi, kada se jedan od osnivača, zaljubio u Kovilju. Odigrala je Vojvodina i pobedila domaću ekipu s 5:0, pretpostavljam da je Jova Ljubojević tada dobio naklonost devojke, a od tada do danas naš klub vode strast, emocija i ljubav. Baš kao i čvrsta vera i samopouzdanje. Siguran sam da iz godine u godinu rastemo i idemo ka još većim ciljevima i rezultatima. Svakog 6. marta se okupljamo, kako bismo se poklonili ranijim generacijama i da im poručimo da učimo iz njihovih pobeda i grešaka. Učimo iz vlastitih grešaka, nažalost, ali Vojvodina nastavlja da ide ka najvišim dometima, znamo šta radimo i idemo dalje svi kao jedan. Živela Vojvodina, srećan nam rođendan! – poručio je predsednik „stare dame“.
Usledio je potom kratak film o toj čuvenoj prvoj utakmici u Kovilju, kada je kapiten Jovan Ljubojević želeo da očara jednu damu, a Voša je navodno slavila 5:0. Ali, u toj priči glavna je bila neka druga dama. Ona večna, koju žele da osvoje nove generacije, ona je naša prabaka, baka, majka i kćerka, učiteljica i životna saputnica i inspiracija – ta „stara dama“, ta plava zvezda, ta Vojvodina.
Ispred prve šampionske generacije, tada se obratio Vasa Pušibrk, počasni predsednik Sekcije veterana FK Vojvodina. On se prisetio te čuvene titule od pre 58 godina, kada je Voša bila osam bodova ispred drugoplasiranog Dinama, a Crvena zvezda tek peta, a Partizan 11. na tabeli. Vasa je podsetio mlađe generacije kako je tada izgledalo biti učesnik Kupa evropskih šampiona.
– Kada smo izbacili bečku Admiru, počeli smo da verujemo da možemo mnogo više. Ali da izbacimo jedan Atletiko Madrid, koji pripada nekoj drugoj fudbalskoj dimenziji, to je malo ko u gradu verovao. Čitavu večnost nisu izgubili na domaćem terenu. Imali smo mi mi dobar tim, drski i bezobrazni smo bili, drčni, pravi derani novosadski. Ta naša vera i odlučnost bila je osnova za igru koju smo nadograđivali. Taj pobednički mentalitet mi smo nadogradili iz zlatne generacije pre nas. Nažalost, oni nisu osvojili nijedan trofej, ali su krajem pedesetih i početkom šezdesetih izgradili osnov za sve ono što je došlo kasnije. To je bila naša odskočna daska za skok ka tituli. I ja i moji savremenici verujemo da ova generacija takođe treba da bude da odskočna daska za titulu u bliskoj budućnosti. Imamo dobar tim, predsednika koji je stabilizovao klub i uz malo one drčnosti iz prve šampionske generacije, Vojvodina može da ponovo pokaže šta i koliko može. Na našem evropskom putu zaustavio nas je kasnije šampion Evrope – Seltik, golom koji su se i domaći stideli. Od prve do druge titule prošlo je 23 godine, sada je prošlo 35 od prošle, ali su to čekanje popunili trofeji u Kupu Srbije. Energija je tu, sačuvana decenijama. U ime šampionske generacije iz 1966. čestitam ovaj značajan i veliki jubilej – rekao je između ostalog Vasa Pušibrk.
Nakon još jednog gromoglasnog aplauza propraćenog i knedlama u grlu, reč je dobio gradonačelnik Grada Novog Sada, Milan Đurić, koji se ponosno prisetio kako je kao dečak odlazio na tribine stadiona „Karađorđe“.
– Dok stojim pred vama, ne mogu a da ne kažem da sam preplavljen dubokim i iskrenim osećanjem ljubavi prema klubu, koji obeležava 110. godina od osnivanja. Vojvodina je bitan deo mog odrastanja i života, Vojvodina je važan deo onog što danas jesam. Ljubav prema klubu i Novom Sadu odredili su da se bavim društvenim aktivizmom i politikom. Uz Vojvodinu naučio sam kako se voli i poštuje naš grad. Odlazeći s ocem i bratom na utakmice, počeo sam da saznajem veličinu i značaj ovog kluba. Za mnoge od nas, ta dečija, maglovita sećanja na prve odlaske na stadion, duboko su ostala urezana u pamćenje, a iz njih, rasla je i lojalnost prema Novom Sadu i prema klubu koji s ponosom nosi crveno-bele boje. Pamtim i 1989. godinu i uzbuđenja koje je bilo opipljivo u vazduhu. Osetio sam neopisiv osećaj pripadnosti, ali i ponosa što sam deo ovog kluba. Za mene su tadašnje utakmice bile više od igre: biti na stadionu, značilo je dokaz lojalnosti prema gradu. Ono na čega moraju da se ugledaju svi mladi koji žele da nose crveno-beli dres, jesu generacije koje su to ranije činile i pronosile slavu našeg grada na svim meridijanima. Ovaj jubilej veliki je i za srpski fudbal i sport. Kada nešto traje 110 godina, onda je to potvrda neverovatne ljubavi i istrajnosti, koja je duboko ukorenjena u identitet Novog Sad. Neka budućnost našeg kluba bude popločana pobedama i trofejima. Srećan ti rođendan, Stara damo! – ponosno je čestitao gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić.
Nakon što je Dimitrije Banjac svojim radijskim prenosom prošao kroz sve najvažnije trenutke Vošine istorije, usledila je nova jednočinka, dramski dijalog, tamo negde sa neba, sa plave zvezde, kumovi Vujadin Boškov i Toza Veselinović prisećali su se svoje zlatne generacije i svega što je usledilo kasnije – prva, pa druga šampionska generacija. Uz zaključak da je ipak „Vojvodina zauvek bila na jednoj, a svi ostali na drugoj stani“.
Za kraj, emotivan govor održao je i ministar sporta Zoran Gajić, koji je kao trener OK Vojvodina ispisao zlatne stranice „stare dame“.
– S posebnom emocijom sam došao na ovu proslavu. Devet godina sam bio trener odbojkaša Vojvodine i to je bio moj najuspešniji period na klupskom nivou. Sport je u trendu na svetskoj sceni, a mi smo, kao narod, bezbroj puta pokazali da smo svetska sila i da smo u fer-plej borbama jači i uspešniji i od mnogo bogatijih od nas. FK Vojvodina je kroz dugu istoriju i do dana današnjeg ostao veran sebi, a na prostoru AP Vojvodina sport je uvek imao značajnu ulogu u očuvanju nacionalnog identiteta. Fudbal je u tome prednjačio. Kroz decenije smo bili i ostali zemlja izložena pritiscima svetskih sila, nikada nismo napadali, već smo uvek bili napadani i branili smo nacionalni interes u mnogim ratovima. Već stotinak godina činimo to isto, rezultatima i učešćima na velikim takmičenjima. Sve to utiče na promociju naše zemlje i naroda. FK Vojvodina želim da se vrati na staze stare slave i da osvaja ponovo titule – rekao je ministar sporta Zoran Gajić.
Poslednjim činom, FK Vojvodina prisetila se svih svojih članova koji su belo-crveni dres obukli preko 110 puta, čime je i završena Svečana akademija u čast 110. rođendana „stare dame“.
Nakon toga, novosadski Big Bend zabavio je prisutne građane na platou ispred Srpskog narodnog pozorišta, što je bio i poslednji čin koji će se pamtiti, možda i narednih 110 godina.
