У просторијама стадиона „Карађорђе“ данас је одржана комеморација у част члана прве шампионске генерације – Браниславa Вељковићa.

У присуству пријатеља, бивших саиграча, садашњих ветерана, међу којима су били Васа Пушибрк, Мика Радосав и Мирослав Виславски, Војводина се опростила од члана прве шампионске генерације.

Бранислав Вељковић, рођени Београђанин, фудбалску каријеру је започео у ОФК Београду из кога долази у омладински тим Војводине 1959. године. Талентован и перспективан, селектиран је у јуниорску репрезентацију Југославије за коју је наступао од 1960 – 1962. године.

Из Војводине се вратио у ОФК Београд, а потом у Бачку из Бачке Паланке. Вратио се у Војводину 1963. и у клубу провео пет година (1968). У шампионској сезони 1966. је био у протоколу свих утакмица, а бранио је на две. Његов период наступања у Војводини се подудара са периодом када је први голман био Илија Пантелић, један од најбољих голмана Југославије.

Бираним речима, преплављен емоцијама, од Банета се опростио члан Секције ветерана Мирослав Виславски.

– Желим да изразим најдубља осећања према пријатељу који је у реду легенди који су мени били идоли и који ми је остао близак у духовном смислу. Не толико у свакодневним дружењима и виђањима, али је сваки био срдачан. Нисам очекивао да ћу имати ову улогу да се обратим поводом смрти једне легенде какав је био . Када кажемо да је Брансилав Вељковић – Веља, или Кљака или Тетреб, био легенда клуба онда то можда звучи претенциозно. Његова играчка каријера била је опредељена по његовој вољи и жељи да буде човек другог плана. Био је изузетно талентован, две године и у омладинској репрезентацији и могао је да изабере да има много већу каријеру, али је он одлучио да буде Пантина резерва. Колико год то потцењујуће звучи, али то је за њега био комплимент. Он је био уз голмана који је у историји југословенског фудбала оставио дубоке трагове и до данас остао један од највећих од како се лопта котрља на овим просторима. Бане Вељковић је припадао шампионској генерацији Војводине и зато је легенда. Бане је рођен 31. марта 1944. године у Београду и по томе је можда несвојствен. Јако млад, са 15 година дошао је у редове Војводине и провео тај период у омладинском тиму. Када је дошао тренутак за даљи напредак, Бане је отишао у своје матично јато а то је ОФК Београд. Тамо је провео неко време, а потом је био и у Бачкој из Бачке Паланке, тада једном од најбољих тимова Друге лиге. Он се у Војводину вратио 1963. године и био је човек другог плана, али је остало записано захвaљујући хроничару Бори Миросављевићу, одиграо је две утакмице у тој шампионској сезони. На свакој је био у протоколу. Треба имати у виду његову личност и карактер, он је био необичан, бунтовник, али не онај који је правио конфликте, већ је својим шармом и духовитошћу стварао дивну атмосферу и амбијент који је био нужан таквој једној шампионској екипи. Он је неодвојив део историје Војводине. Касније је 1968. године отишао у Нови Сад, који је те сезоне ушао у Другу лигу. Касније је прешао у холандски Утрехт, а у то време, појавом тоталног фудбала, Холанђани су имали најјачу лигу у Европи. Након тога од 1969. до 1972. играо је у Турској, и у то време сматрали су га једним од најбољих. Потом је играо и у Кувајту, где је освојио и национални Куп. На крају каријере играо је за Ираклис из Солуна и потом се вратио у Нови Сад, завршио је у Славији. Паралелно се образовао, стекао је звање тренера фудбала, а 1984. завршио је ДИФ, на смеру фудбал и добио звање вишег фудбалског тренера. Остало је записано да је био тренер у Јемену и Габону, а касније је био и тренер голмана у Војводини. Лично га памтим као великог каваљера. Био је лаф када је могао, а када је имао, имали су и сви око њега – рекао је Мирослав Виславски.

Сахрана ће се одржати у понедељак 23.10. у 11:15 часова на Новом гробљу у Новом Саду.