Бивши власник неколико светских фудбалских клубова Милан Мандарић данас је посетио фудбалски клуб Војводина.
Као неко ко је одрастао и своју младост провео у Новом Саду, Мандарић никада није скривао симпатије према „старој дами“, чије утакмице је редовно посећивао као младић, а истовремено био и велики пријатељ са тадашњим великим играчима Војводине, попут Вујадина Бошкова, Тодора Веселиновића, Илије Пантелића, Ивице Брзића и других.
Он је у ФЦ „Вујадин Бошков“ дошао у друштву свог сестрића Ранка Лончара и генералног секретара Фудбалског савеза Војводине Миодрага Цвијића, а тамо су их дочекали заменик директора ФК Војводина Александар Војновић, шеф стручног штаба Милан Раставац, директор омладинске школе „Илија Пантелић“ Душко Грујић, директор маркетинга Милош Суботин и управник ФЦ „Вујадин Бошков“ Младен Кукић.
Обилазећи ФЦ „Вујадин Бошков“, Милан Мандарић је са задовољством констатовао да Војводина има савремен и добро опремљен тренинг центар, али и нагласио да, за разлику од многих других модерних тренинг центара, ФЦ „Вујадин Бошков“ истовремено одише традицијом и богатом историјом „старе даме“.
– Ако се осврнемо ка годинама уназад, видимо да је Војводина овде направила фантастичне играче, светске звезде које су волеле свој клуб. Војводина има богатство које се не може измерити новцем и то је нешто на шта сви у овом клубу, али и сви који воле овај клуб треба да буду и те како поносни. Нажалост, многи од оних који су стварали историју Војводине, попут Тозе Веселиновића или Ивице Брзића, више нема, а ја и данас мислим да ми је то време проведено у Новом Саду и дружење са њима било вероватно најлепши период у животу – рекао је Мандарић.
Као изузетно успешан пословни човек, он је својевремено био власник многих фудбалских клубова, попут белгијског Шарлроа, француске Нице, где је у то време тренер био још један легендарни фудбалер Војводине Силвестер Такач, затим енглеских Портсмута, Лестер ситија и Шефилд венздеја, а 1996. године је био и један од оснивача америчке МЛС лиге. Последњи клуб који је водио је била љубљанска Олимпија, коју је потом продао инвеститорима из Немачке.
– У фудбал сам ушао када сам се већ био остварио у пословном свету и могу рећи да нема неке велике разлике између руковођења клубом и неком фирмом. Тачније, једина, али битна разлика је у томе што фудбалски клуб са собом носи и неку емоцију, јер постоје људи, навијачи који су му врло привржени и одани, те самим тим све оно кроз шта клуб пролази врло емотивно доживљавају. То је нешто што свако ко води неки фудбалски клуб увек мора имати у виду. Војводину сам увек сматрао својим клубом, а најближи томе да преузмем њено руковођење био сам 2002. године. Међутим, због других послова и обавеза које сам имао у то време, првенствено у Енглеској, то на крају ипак није било изводљиво – истакао је Мандарић.
Након пријатног и срдачног разговора о разним фудбалским темама, али и евоцирања успомена на нека давнија, романтичнија времена, Милан Мандарић је шефу стручног штаба Милану Раставцу и Војводини пожелео много успеха у наставку сезоне, на чему су се представници Војводине захвалили и одужили пригодним поклонима, међу којима је био и дрес са потписима свих првотимаца „старе даме“.