U pres sali stadiona „Karađorđe“ danas je prisustvu porodice, prijatelja i bivših fudbalera održana komemoracija u čast čuvenog člana zlatne generacije Vojvodine Dragića Živkovića.
Dragić Živković je rođen devetog februara 1928. godine u Mošorinu, a za Vojvodinu je, na poziciji levog halfa, nastupao od 1945. do 1956. godine. Za prvi tim Voše debitovao je sa 18 godina Za to vreme, za Vošu je odigrao preko 300 utakmica, od kojih 168 takmičarskih i bio deo čuvene „zlatne generacije“ sa Vujadinom Boškovom, Todorom Veselinovićem i ostalima, koja je 1951. godine došla do finala nekadašnjeg Kupa maršala Tita, što je bio prvi značajniji uspeh kluba posle Drugog svetskog rata.
Domaću karijeru je završio u Hajduku iz Kule, da bi potom otišao u Australiju gde je igrao još tri godine. Nakon završetka igračke karijere je dugo živeo u Australiji. Po struci je bio stomatolog, a nakon završetka igračke karijere je dugo živeo u Australiji. Nakon odlaska u penziju 1993. godine, vratio se u Novi Sad, gde je ostao sve do smrti.
Predsednik sekcije veterana FK Vojvodina i član UO Vasa Pušibrk biranim rečima oprostio se od svog „saborca“.
– Naš Draga, kako smo ga zvali, bio je 11 godina član Vojvodine, a u tom posleratnom periodu, od 1945. godine, to je bila prva generacija vrhunskih fudbalera, koji su igrali za selekciju Jugoslavije. Predvodnici njegove generacije bili su Vujadin Boškov i Toza Veselinović, a taj tim je selektirao takođe čuveni trener Dane Sekulić. Kada je u pitanju naš Draga, bio je igrač koji je zaslužio i zbog svega što je predstavljao van terena i na terenu – da bude upamćen kao legenda. Kako je voleo da kaže, on je bio igrač koji je igrao tehnički fudbal, kao i cela ekipa Vojvodine, a to je potvrdio i u svom poslednjem intervjuu za „Dnevnik“ – „tada su Vojvodinu mogli da pobede samo oni koji su bili fizički jači od nas“. Draga je još tada bio jedan od retkih koji je u to vreme voleo da se nadigrava i da igra lep fudbal, nije voleo grubosti. To je ispričao i jednom anegdotom kada je sa Vojvodinom gostovao u Švedskoj, pa je bio oduševljen kako su tamo svi tereni „prekriveni travom“, kako je na njima mogao da pokaže sve što ume sa loptom. Njegov duh je ostao ovde, jer se bavio fudbalom i ceo život nam se odvijao na stadionu Vojvodine, zato sam ja i želeo da se baš na ovom mestu okupimo i odamo mu počast – rekao je Vasa Pušibrk.
Sahrana Dragića Živkovića je danas u 15 sati na groblju u Veterniku.
