Милош Шестић
Милош Шестић је био капитен и најбољи играч друге шампионске генерације Војводине, која је 1989. постала шампион Југославије.
Рођен је осмог августа 1956. године у Милосавцима, а каријеру је почео 1972. у екипи Јединства из Старе Пазове. Касније је играо за Црвену звезду, са којом је освојио четири титуле шампиона и један Куп Југославије и дошао до финала Купа УЕФА, односно Олимпијакос, из кога је у јануару 1987. године, на наговор тадашњег директора Војводине Љубе Шпањола, прешао међу новосадске црвено-беле и то док су се такмичили у ондашњој Другој лиги.
У Воши је остао све до 1990. и прошао пут од друге лиге до титуле шампиона државе, одигравши укупно 60 првенствених утакмица и постигавши девет голова, при чему је сваки био право мало ремек-дело. Навијачима је посебно у сећању остао гол против Слободе из Тузле, када се буквално ушетао у гол са лоптом и када је Војводина, победом резултатом 4:2, обезбедила титулу шампиона државе.
Према његовим речима, сезона 1988/89. коју је одиграо у Војводини била му је најбоља у каријери. По одласку из Војводине, наступао је за Земун и ОФК Београд, а за репрезентацију Југославије одиграо је 21 утакмицу и постигао два гола.
По завршетку играчке каријере, једно време је радио као тренер у стручном штабу првог тима Војводине. Ипак, навијачима ће увек остати у сећању као најискуснији и најбољи играч екипе која је у тој незаборавној сезони донела другу шампионску титулу у Нови Сад.