Илија Пантелић
Илија Пантелић (1942. – 2014) је био голман шампионске генерације Војводине из 1966. године и по мишљењу многих представља најбољег голмана којег је српски фудбал икада имао.
Рођен је другог августа 1942. године у Козици, на велики српски празник Свети Илија, по чему је и добио име. Током Другог светског рата, са породицом је стигао у Наково, па касније у Сомбор и још као дечак показивао је велику љубав према спорту, па се тако бавио кошарком, одбојком и рукометом, али се на крају ипак одлучио за фудбал, којим је професионално почео да се бави већ са 16 година у фудбалском клубу БАК из Беле Цркве. Након две године, прешао је у сомборски Раднички и постао млади репрезентативац Југославије, да би само сезону касније постао члан Војводине.
За црвено-беле је наступао од 1961. до 1969. године и за то време је одиграо 176 првенствених утакмица и постигао шест голова из једанаестераца. Освојио је титулу шампиона Југославије 1966. и годину дана касније са Вошом дошао до четвртфинала Купа европских шампиона. На мечу против Трешњевке из Загреба 1963, ушао је у историју фудбала као једини голман који је постигао хет-трик на једној утакмици, а у првој утакмици осмине финала Купа шампиона 1966. против Атлетико Мадрида постао је први голман који је на једном сусрету у најквалитетнијем европском такмичењу постигао гол из игре (затресао је мрежу након што му је голман Мадриђана одбранио пенал).
По одласку из Војводине, каријеру је успешно наставио у Француској, где је бранио боје Париза, Олимпика из Марсеја, Бастије и Пари сен Жермена, при чему је са тимом Олимпика освојио дуплу круну у сезони 1970/71.
За репрезентацију Југославије је бранио 18 пута и био део генерације која је 1968. постала вицешампион Европе, а због својих бравурозних одбрана, у југословенској спортској јавности је имао надимак “Пантер”.
По завршетку играчке каријере, посветио се раду у омладинској школи фудбалског клуба Војводина, чији је био дугогодишњи директор, те њему у част школа данас носи име “Илија Пантелић”. Преминуо је 2014. године и сахрањен је на Новом гробљу у Новом Саду, а неколико месеци пред смрт, од Фудбалског савеза Републике Српске добио је Златну плакету, највеће признање које овај савез додељује.