Радомир Крстић

Radomir Krstic

Радомир Крстић (1927. – 2017) је истинска легенда фудбалског клуба Војводина и човек који је, са 613 наступа у црвено-белом дресу, рекордер по броју одиграних утакмица за “стару даму”.

Рођен је 23. новембра 1927. године у Бегечу, истом месту одакле потиче и Вујадин Бошков, његов каснији саиграч у првом тиму црвено-белих. Фудбалом је почео да се бави 1940. године, када се прикључио тадашњим “патуљцима” Војводине, да би током Другог светског рата наступао за бегечку Бачку. Нажалост, од маја 1944. до маја 1945. године, био је затворен у ратном логору, да би након ослобођења поново приступио Војводини, за коју је дебитовао тек две године касније, односно 1947. године.

Играо је на позицији левог крила и до 1959. године успео је да постигне чак 39 првенствених голова. С обзиром на то да је педесетих година у тиму Војводине био још један Крстић, Добросав, у новинским извештајима је Радомир Крстић често означаван као Крстић I, а Добросав Крстић (са којим није био у сродству) као Крстић II.

Осим што је био успешан фудбалер, Радомир Крстић је радио и на свом образовању, па је тако дипломирао на Вишој педагошкој школи у Новом Саду, а потом је завршио и Вишу тренерску школу. Одмах по завршетку играчке каријере 1959. године, тренерским послом је почео да се бави у Војводини, да би касније обављао и функцију техничког директора клуба.

Био је врло ангажован и у фудбалским институцијама, па је тако од 1964. до 1967. био члан Стручног савета Фудбалског савеза Србије (ФСС), од 1968. до 1976. генерални секретар ФСС, а одмах потом је преузео функцију секретара Фудбалског савеза Војводине, коју је обављао све до пензионисања 1987. године. Такође, својевремено је био ангажован и у Фудбалском савезу Југославије и то као председник Омладинске комисије, члан Стручног савета, члан Извршног одбора и председник Комисије за мали фудбал, а 1987. године је био вођа пута омладинске репрезентације на Светско првенство у Чиле, када је тадашњи државни тим освојио титулу шампиона света.

Добитник је диплома заслужног фудбалског радника Војводине, Србије и Југославије, а 1986. године припала му је и Спартакова награда. Преминуо је другог децембра 2017. године у Новом Саду.