– Када се одиграло ово што сте управо видели, ја сам имао непуних 16 година. И нисам могао знати да ће ускоро почети Први светски рат, а ни да наслутим кроз какве ће невоље и несреће проћи наш народ у 20. веку. Нисам могао ни да помислим да ћу баш ја бити председник тог фудбалског клуба који смо основали тог мартовског поподнева, а камоли да ће једног дана моја биста стајати испред стадиона „Карађорђе“. Али оно што сам сигурно знао, тога дана у Штрикерској радионици чика Саве Шијакова, оно у шта сам био чврсто уверен, да ће тај 6. март 1914. бити заувек у нашим срцима, а то је најважније, да нам је срце на месту.
– Коста, али како ће нам се звати клуб?
– Клуб ће нам се звати – Фудбалски клуб Војводина!
– То! Као некадашње Српско војводство и тамишки Банат!
Овом једночинком обележен је почетак Свечане академије у част 110. рођендана наше „старе даме“. Тог мартовског поподнева чију топлину је синоћ осетио свако коме је плава звезда у срцу, новосадски гимназијалци нису ни знали да стварају нешто што ће се век и деценију касније толико поносно славити. Раденко Радић, Гојко Ружић, Владимир Милићев, Душан М. Хинић, Коста Хаџи, Ранко Тошић, Ђорђе Живанов, Ђорђе Шијаков, Банко Госпођински и Каменко Ћирић били су ти дечаци чији је дух на великој сцени „Јован Ђорђевић“ оживео и аутентично нас вратио у тај 6. март 1914. године. Када је све почело.
Фудбалски клуб Војводина обележио је синоћ на великој сцени Српског народног позоришта „Јован Ђорђевић“ јубиларни 110. рођендан, а тим поводом одржана је Свечана академија у част „старе даме“.
Ред смеха, ред поноса, ред суза, па опет испочетка, тако би се можда најбоље описала атмосфера у којој се сваки војводинаш осетио посебним, као да је део публике постао и делић важне историје која је синоћ исписана у сат времена програма за памћење.
Академији су, уз представнике ФК Војводина и СД Војводина на челу са Драгољубом Збиљићем, присуствовали и градоначелник Града Новог Сада Милан Ђурић, министар спорта Зоран Гајић, чланови Секције ветерана „старе даме“, Вошини драги спортски пријатељи из осталих српског клубова.
Након уводне кратке представе која нас је вратила у ту чувену 1914. годину када је све почело, присутнима се обратио председник ФК Војводина Драгољуб Збиљић.
– Кренуло је све од једне младалачке љубави, када се један од оснивача, заљубио у Ковиљу. Одиграла је Војводина и победила домаћу екипу с 5:0, претпостављам да је Јова Љубојевић тада добио наклоност девојке, а од тада до данас наш клуб воде страст, емоција и љубав. Баш као и чврста вера и самопоуздање. Сигуран сам да из године у годину растемо и идемо ка још већим циљевима и резултатима. Сваког 6. марта се окупљамо, како бисмо се поклонили ранијим генерацијама и да им поручимо да учимо из њихових победа и грешака. Учимо из властитих грешака, нажалост, али Војводина наставља да иде ка највишим дометима, знамо шта радимо и идемо даље сви као један. Живела Војводина, срећан нам рођендан! – поручио је председник „старе даме“.
Уследио је потом кратак филм о тој чувеној првој утакмици у Ковиљу, када је капитен Јован Љубојевић желео да очара једну даму, а Воша је наводно славила 5:0. Али, у тој причи главна је била нека друга дама. Она вечна, коју желе да освоје нове генерације, она је наша прабака, бака, мајка и кћерка, учитељица и животна сапутница и инспирација – та „стара дама“, та плава звезда, та Војводина.
Испред прве шампионске генерације, тада се обратио Васа Пушибрк, почасни председник Секције ветерана ФК Војводина. Он се присетио те чувене титуле од пре 58 година, када је Воша била осам бодова испред другопласираног Динама, а Црвена звезда тек пета, а Партизан 11. на табели. Васа је подсетио млађе генерације како је тада изгледало бити учесник Купа европских шампиона.
– Када смо избацили бечку Адмиру, почели смо да верујемо да можемо много више. Али да избацимо један Атлетико Мадрид, који припада некој другој фудбалској димензији, то је мало ко у граду веровао. Читаву вечност нису изгубили на домаћем терену. Имали смо ми ми добар тим, дрски и безобразни смо били, дрчни, прави дерани новосадски. Та наша вера и одлучност била је основа за игру коју смо надограђивали. Тај победнички менталитет ми смо надоградили из златне генерације пре нас. Нажалост, они нису освојили ниједан трофеј, али су крајем педесетих и почетком шездесетих изградили основ за све оно што је дошло касније. То је била наша одскочна даска за скок ка титули. И ја и моји савременици верујемо да ова генерација такође треба да буде да одскочна даска за титулу у блиској будућности. Имамо добар тим, председника који је стабилизовао клуб и уз мало оне дрчности из прве шампионске генерације, Војводина може да поново покаже шта и колико може. На нашем европском путу зауставио нас је касније шампион Европе – Селтик, голом који су се и домаћи стидели. Од прве до друге титуле прошло је 23 године, сада је прошло 35 од прошле, али су то чекање попунили трофеји у Купу Србије. Енергија је ту, сачувана деценијама. У име шампионске генерације из 1966. честитам овај значајан и велики јубилеј – рекао је између осталог Васа Пушибрк.
Након још једног громогласног аплауза пропраћеног и кнедлама у грлу, реч је добио градоначелник Града Новог Сада, Милан Ђурић, који се поносно присетио како је као дечак одлазио на трибине стадиона „Карађорђе“.
– Док стојим пред вама, не могу а да не кажем да сам преплављен дубоким и искреним осећањем љубави према клубу, који обележава 110. година од оснивања. Војводина је битан део мог одрастања и живота, Војводина је важан део оног што данас јесам. Љубав према клубу и Новом Саду одредили су да се бавим друштвеним активизмом и политиком. Уз Војводину научио сам како се воли и поштује наш град. Одлазећи с оцем и братом на утакмице, почео сам да сазнајем величину и значај овог клуба. За многе од нас, та дечија, магловита сећања на прве одласке на стадион, дубоко су остала урезана у памћење, а из њих, расла је и лојалност према Новом Саду и према клубу који с поносом носи црвено-беле боје. Памтим и 1989. годину и узбуђења које је било опипљиво у ваздуху. Осетио сам неописив осећај припадности, али и поноса што сам део овог клуба. За мене су тадашње утакмице биле више од игре: бити на стадиону, значило је доказ лојалности према граду. Оно на чега морају да се угледају сви млади који желе да носе црвено-бели дрес, јесу генерације које су то раније чиниле и проносиле славу нашег града на свим меридијанима. Овај јубилеј велики је и за српски фудбал и спорт. Када нешто траје 110 година, онда је то потврда невероватне љубави и истрајности, која је дубоко укорењена у идентитет Новог Сад. Нека будућност нашег клуба буде поплочана победама и трофејима. Срећан ти рођендан, Стара дамо! – поносно је честитао градоначелник Новог Сада Милан Ђурић.
Након што је Димитрије Бањац својим радијским преносом прошао кроз све најважније тренутке Вошине историје, уследила је нова једночинка, драмски дијалог, тамо негде са неба, са плаве звезде, кумови Вујадин Бошков и Тоза Веселиновић присећали су се своје златне генерације и свега што је уследило касније – прва, па друга шампионска генерација. Уз закључак да је ипак „Војводина заувек била на једној, а сви остали на другој стани“.
За крај, емотиван говор одржао је и министар спорта Зоран Гајић, који је као тренер ОК Војводина исписао златне странице „старе даме“.
– С посебном емоцијом сам дошао на ову прославу. Девет година сам био тренер одбојкаша Војводине и то је био мој најуспешнији период на клупском нивоу. Спорт је у тренду на светској сцени, а ми смо, као народ, безброј пута показали да смо светска сила и да смо у фер-плеј борбама јачи и успешнији и од много богатијих од нас. ФК Војводина је кроз дугу историју и до дана данашњег остао веран себи, а на простору АП Војводина спорт је увек имао значајну улогу у очувању националног идентитета. Фудбал је у томе предњачио. Кроз деценије смо били и остали земља изложена притисцима светских сила, никада нисмо нападали, већ смо увек били нападани и бранили смо национални интерес у многим ратовима. Већ стотинак година чинимо то исто, резултатима и учешћима на великим такмичењима. Све то утиче на промоцију наше земље и народа. ФК Војводина желим да се врати на стазе старе славе и да осваја поново титуле – рекао је министар спорта Зоран Гајић.
Последњим чином, ФК Војводина присетила се свих својих чланова који су бело-црвени дрес обукли преко 110 пута, чиме је и завршена Свечана академија у част 110. рођендана „старе даме“.
Након тога, новосадски Биг Бенд забавио је присутне грађане на платоу испред Српског народног позоришта, што је био и последњи чин који ће се памтити, можда и наредних 110 година.
