U četvrtak, od 19 časova, na „Karađorđu“ će biti ispisana još jedna stranica u dugoj i bogatoj istoriji nastupa „stare dame“ na međunarodnoj sceni. Još od daleke 1955. godine i pobede nad Romom u Novom Sadu rezultatom 4:1 u četvrtfinalu nekadašnjeg Srednjoevropskog kupa, čime je Voša postala prvi tim sa prostorija SFRJ koji je u takmičarskoj utakmici pobedio neki italijanski klub, utakmice crveno-belih u Evropi oduvek su sa posebnom pažnjom, iščekivanjem i nadom bili praćeni od strane njihovih navijača i pristalica.
Predstojeći meč protiv LASK-a biće ukupno 172. evropski nastup za „staru damu“ u šest različitih takmičenja u kojima je nastupala (Kup evropskih šampiona, Kup UEFA (Liga Evrope), Inter-toto kup, Srednjoevropski kup, Kup sajamskih gradova, Rapan kup). U dosadašnjoj 171 utakmici, Voša se čak 22 puta sastajala sa austrijskim timovima i protiv klubova iz ove zemlje ima pozitivan skor: 10 pobeda, šest remija i šest poraza, uz gol-razliku 41:37.
Prvi put, to se dogodilo u sezoni 1956/57, kada se, u polufinalu Srednjoevropskog kupa, „stara dama“ namerila na Rapid iz Beča. Poraz rezultatom 3:0 i pobeda od 4:1 bili su dovoljni za penale, s obzirom na to da tada, baš kao što je to ponovo slučaj od ove sezone, nije važilo pravilo većeg vrednovanja gola u gostima. Vojvodina je prošla dalje nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca, nakon čega je u finalu bila zaustavljena od mađarskog Vašaša.
Tačno 10 godina kasnije, Voša je odigrala svoju najbolju sezonu u Evropi, došavši do četvrtfinala Kupa evropskih šampiona, a prvi rival na tom putu joj je bila bečka Admira, koja je u međuvremenu iz Beča preseljena u Molding. U Beču, Vojvodina je golom Stevana Sekereša pobedila rezultatom 0:1, što joj je, uz remi u revanšu rezultatom 0:0, bilo dovoljno da kasnije odmeri snage sa Atletikom iz Madrida, a potom i sa Seltikom…
Međutim, ono što većina navijača Vojvodine mnogo bolje pamti jesu dvomeči protiv Austrije i Rapida odigrani u poslednjih 12 godina.
U sezoni 2009/10, u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, žreb je spojio Vojvodinu sa ekipom Austrije. S obzirom na to da stadion „Karađorđe“ nije ispunjavao kriterijume UEFA za tu fazu takmičenja, Voša je Austriju dočekala na stadionu FK Crvena zvezda u Beogradu. Bila je to ekipa koju su predvodili Dušan Tadić, Dragan Mrđa, Mario Đurovski, Miroslav Vulićević, Džosef Kizito, Željko Brkić… Trener ekipe je bio Dragoslav Stepanović. Sa druge strane, u timu Austrije su bili Aleksandar Dragović, Milenko Aćimović, Zlatko Junuzović… Ovu ekipu je sa klupe predvodio trener Karl Daksbaher.
Uprkos boljoj igri od samog početka meča i nekoliko stvorenih prilika, Voša je u 38. minutu došla u rezultatski zaostatak, nakon što je Tomas Jun doveo Austriju u vođstvo. Samo sedam minuta kasnije, u poslednjim trenucima prvog poluvremena, sjajnim golom iz slobodnog udarca je izjednačio Mario Đurovski, pa se sa rezultatom 1:1 otišlo ne samo na odmor, već i na revanš u Beč.
U revanšu, Voša je povela u 31. minutu. Naemeka Ađuru je uputio loptu u šesnaesterac, a Đurovski fenomenalno propustio loptu do Mrđe, koji ju je prihvatio i doveo svoj tim u prednost. Ipak, u poslednjim sekundama nadoknade prvog poluvremena, ponovo Tomas Jun postiže gol za Austriju, pa su timovi potpuno poravnati ušli u poslednjih 45 minuta ovog dvomeča.
U drugom poluvremenu, Voša zahvaljujući preciznom udarcu Dušana Tadića u 58. minutu ponovo dolazi do vođstva i činilo se tada da je „stara dama“ na dobrom putu da eliminiše renomiranog protivnika, kome su u poslednjih pola sata bila potrebna čak dva gola da izbori prolaz dalje.
Međutim, već nakon pet minuta, Emin Sulimani je iskoristio centaršut i glavom poravnao rezultat, koji je i dalje Vojvodinu vodio u narednu fazu takmičenja. Ipak, u 81. minutu, Sulimani je centrirao, a Momo Diabang bio na pravom mestu i glavom prosledio loptu u mrežu.
U poslednjih desetak minuta, Voša je izvršila pravu opsadu gola Austrije, a u 91. minutu, sudija Oleg Oriekhov iz Ukrajine je propustio da dosudi očigledan penal za Vojvodinu nakon igranja rukom u svom šesnaestercu od strane Dragovića. S obzirom na to da Voša više nije imala šta da izgubi, u napad je krenuo i golman Brkić, ali u kontranapadu u poslednjim sekundama meča, to je iskoristio Rubin Okoti i, pretrčavši pola terena sa loptom, postavio konačnih 4:2.
Još veća drama, viđena je tri godine kasnije, kada su kuglice na žrebu u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope spojile Vojvodinu i Rapid. Interesantno je to da se tada, baš kao što je to slučaj i ove sezone, Vojvodina pre nego sa austrijskim sastala sa jednim litvanskim klubom, s obzirom na to da je u prethodnoj rundi eliminisala ekipu Suduve (1:1, 4:0). „Stara dama“ je tokom prethodne tri godine poprilično promenila sastav, pa se tako Rapidu suprotstavila ekipa čiji su oslonac činili Abubakar Oumaru, Petar Škuletić, Miroslav Stevanović, Almami Moreira, Marko Poletanović, Đorđe Jokić, Igor Đurić, Miroslav Vulićević itd, dok je trener bio Zlatomir Zagorčić.
Prvi meč je igran u Novom Sadu, a iako je većim delom utakmice Rapid bio dominantniji tim, Voša je uspešno odolevala, da bi u 75. minutu, nakon odlično prihvaćene lopte i udarca Oumarua, „stara dama“ čak i povela. Svega nekoliko minuta kasnije, sudija Artom Kučin iz Kazahstana je iz samo njemu znanih razloga dosudio penal za Rapid, koji ipak nije uspeo da iskoristi jedan od fudbalera bečkog tima.
Nakon toga, u 94. minutu, ionako odlična atmosfera koju je napravilo oko 12.000 navijača Vojvodine dostigla je tačku ključanja – Voša je povela sa 2:0 i to nakon jednog od najbizarnijih golova ikada viđenih u evropskim takmičenjima. Naime, nakon što je sigurno uhvatio loptu posle jednog centaršuta, golman Rapida Lukas Konigshofer ju je bacio ispred sebe u nameri da je ispuca, smatrajući da će svi fudbaleri krenuti ka centru igrališta. Međutim, to je sjajno ispratio snalažljivi Milan Bojović i s lakoćom zakucao loptu u mrežu protivničkog tima. Ipak…
Kada se činilo da je Voša došla do rezultata iz snova pred revanš, u 96. minutu, posle centaršuta u šesnaesterac Vojvodine, Deni Alar je nekako zahvatio loptu, a ona je, verovatno i dalje niko ne zna kako, završila iza leđa golmana Nemanje Supića…
Bez obzira na sve, Voša je u Beč otišla sa prednošću i verom da, baš kao i te daleke 1957. godine, može da izbaci Rapid iz daljeg takmičenja. U isto to je verovalo i oko 800 navijača „stare dame“, koji su došli u Beč kako bi podržali svoj tim. Iako je Rapid od početka utakmice žestoko napadao, Vojvodina je zaustavljala sve njegove napade, a onda je, u poslednjim minutima meča, ponovo sudija preuzeo stvari u svoje ruke. Ovoga puta, to je bio Poljak Robert Malek.
U 84. minutu, on je najpre pokazao crveni karton Vladanu Pavloviću, a potom u 91. minutu dosudio i penal za domaćina, izazvavši bes i nevericu kod vojvodinaša svojom krajnje diskutabilnom i sumnjivom odlukom. Penal je izveo Alar i tako postigao još jedan gol u ovom dvomeču. U preostaloj nadoknadi vremena, Vojvodina je krenula u punu ofanzivu, ali je to u 98. minutu iskoristio Terens Bojd i u kontranapadu postavio konačnih 2:0 za domaćina.
Dakle, ako je suditi po tradiciji iz poslednjih godina, Vošu i protiv LASK-a očekuju dve izuzetno teške i uzbudljive utakmice, a njenim navijačima ostaje da se nadaju da će ovoga puta na ishode mečeva uticati isključivo igrači dva tima, te da će sreća, uz koju su se „staroj dami“ provukli i Austrija i Rapid, ovoga puta biti na strani tima sa „Karađorđa“.
