У четвртак, од 19 часова, на „Карађорђу“ ће бити исписана још једна страница у дугој и богатој историји наступа „старе даме“ на међународној сцени. Још од далеке 1955. године и победе над Ромом у Новом Саду резултатом 4:1 у четвртфиналу некадашњег Средњоевропског купа, чиме је Воша постала први тим са просторија СФРЈ који је у такмичарској утакмици победио неки италијански клуб, утакмице црвено-белих у Европи одувек су са посебном пажњом, ишчекивањем и надом били праћени од стране њихових навијача и присталица.
Предстојећи меч против ЛАСК-а биће укупно 172. европски наступ за „стару даму“ у шест различитих такмичења у којима је наступала (Куп европских шампиона, Куп УЕФА (Лига Европе), Интер-тото куп, Средњоевропски куп, Куп сајамских градова, Рапан куп). У досадашњој 171 утакмици, Воша се чак 22 пута састајала са аустријским тимовима и против клубова из ове земље има позитиван скор: 10 победа, шест ремија и шест пораза, уз гол-разлику 41:37.
Први пут, то се догодило у сезони 1956/57, када се, у полуфиналу Средњоевропског купа, „стара дама“ намерила на Рапид из Беча. Пораз резултатом 3:0 и победа од 4:1 били су довољни за пенале, с обзиром на то да тада, баш као што је то поново случај од ове сезоне, није важило правило већег вредновања гола у гостима. Војводина је прошла даље након бољег извођења једанаестераца, након чега је у финалу била заустављена од мађарског Вашаша.
Тачно 10 година касније, Воша је одиграла своју најбољу сезону у Европи, дошавши до четвртфинала Купа европских шампиона, а први ривал на том путу јој је била бечка Адмира, која је у међувремену из Беча пресељена у Молдинг. У Бечу, Војводина је голом Стевана Секереша победила резултатом 0:1, што јој је, уз реми у реваншу резултатом 0:0, било довољно да касније одмери снаге са Атлетиком из Мадрида, а потом и са Селтиком…
Међутим, оно што већина навијача Војводине много боље памти јесу двомечи против Аустрије и Рапида одиграни у последњих 12 година.
У сезони 2009/10, у трећем колу квалификација за Лигу Европе, жреб је спојио Војводину са екипом Аустрије. С обзиром на то да стадион „Карађорђе“ није испуњавао критеријуме УЕФА за ту фазу такмичења, Воша је Аустрију дочекала на стадиону ФК Црвена звезда у Београду. Била је то екипа коју су предводили Душан Тадић, Драган Мрђа, Марио Ђуровски, Мирослав Вулићевић, Џосеф Кизито, Жељко Бркић… Тренер екипе је био Драгослав Степановић. Са друге стране, у тиму Аустрије су били Александар Драговић, Миленко Аћимовић, Златко Јунузовић… Ову екипу је са клупе предводио тренер Карл Даксбахер.
Упркос бољој игри од самог почетка меча и неколико створених прилика, Воша је у 38. минуту дошла у резултатски заостатак, након што је Томас Јун довео Аустрију у вођство. Само седам минута касније, у последњим тренуцима првог полувремена, сјајним голом из слободног ударца је изједначио Марио Ђуровски, па се са резултатом 1:1 отишло не само на одмор, већ и на реванш у Беч.
У реваншу, Воша је повела у 31. минуту. Наемека Ађуру је упутио лопту у шеснаестерац, а Ђуровски феноменално пропустио лопту до Мрђе, који ју је прихватио и довео свој тим у предност. Ипак, у последњим секундама надокнаде првог полувремена, поново Томас Јун постиже гол за Аустрију, па су тимови потпуно поравнати ушли у последњих 45 минута овог двомеча.
У другом полувремену, Воша захваљујући прецизном ударцу Душана Тадића у 58. минуту поново долази до вођства и чинило се тада да је „стара дама“ на добром путу да елиминише реномираног противника, коме су у последњих пола сата била потребна чак два гола да избори пролаз даље.
Међутим, већ након пет минута, Емин Сулимани је искористио центаршут и главом поравнао резултат, који је и даље Војводину водио у наредну фазу такмичења. Ипак, у 81. минуту, Сулимани је центрирао, а Момо Диабанг био на правом месту и главом проследио лопту у мрежу.
У последњих десетак минута, Воша је извршила праву опсаду гола Аустрије, а у 91. минуту, судија Олег Ориекхов из Украјине је пропустио да досуди очигледан пенал за Војводину након играња руком у свом шеснаестерцу од стране Драговића. С обзиром на то да Воша више није имала шта да изгуби, у напад је кренуо и голман Бркић, али у контранападу у последњим секундама меча, то је искористио Рубин Окоти и, претрчавши пола терена са лоптом, поставио коначних 4:2.
Још већа драма, виђена је три године касније, када су куглице на жребу у трећем колу квалификација за Лигу Европе спојиле Војводину и Рапид. Интересантно је то да се тада, баш као што је то случај и ове сезоне, Војводина пре него са аустријским састала са једним литванским клубом, с обзиром на то да је у претходној рунди елиминисала екипу Судуве (1:1, 4:0). „Стара дама“ је током претходне три године поприлично променила састав, па се тако Рапиду супротставила екипа чији су ослонац чинили Абубакар Оумару, Петар Шкулетић, Мирослав Стевановић, Алмами Мореира, Марко Полетановић, Ђорђе Јокић, Игор Ђурић, Мирослав Вулићевић итд, док је тренер био Златомир Загорчић.
Први меч је игран у Новом Саду, а иако је већим делом утакмице Рапид био доминантнији тим, Воша је успешно одолевала, да би у 75. минуту, након одлично прихваћене лопте и ударца Оумаруа, „стара дама“ чак и повела. Свега неколико минута касније, судија Артом Кучин из Казахстана је из само њему знаних разлога досудио пенал за Рапид, који ипак није успео да искористи један од фудбалера бечког тима.
Након тога, у 94. минуту, ионако одлична атмосфера коју је направило око 12.000 навијача Војводине достигла је тачку кључања – Воша је повела са 2:0 и то након једног од најбизарнијих голова икада виђених у европским такмичењима. Наиме, након што је сигурно ухватио лопту после једног центаршута, голман Рапида Лукас Конигсхофер ју је бацио испред себе у намери да је испуца, сматрајући да ће сви фудбалери кренути ка центру игралишта. Међутим, то је сјајно испратио сналажљиви Милан Бојовић и с лакоћом закуцао лопту у мрежу противничког тима. Ипак…
Када се чинило да је Воша дошла до резултата из снова пред реванш, у 96. минуту, после центаршута у шеснаестерац Војводине, Дени Алар је некако захватио лопту, а она је, вероватно и даље нико не зна како, завршила иза леђа голмана Немање Супића…
Без обзира на све, Воша је у Беч отишла са предношћу и вером да, баш као и те далеке 1957. године, може да избаци Рапид из даљег такмичења. У исто то је веровало и око 800 навијача „старе даме“, који су дошли у Беч како би подржали свој тим. Иако је Рапид од почетка утакмице жестоко нападао, Војводина је заустављала све његове нападе, а онда је, у последњим минутима меча, поново судија преузео ствари у своје руке. Овога пута, то је био Пољак Роберт Малек.
У 84. минуту, он је најпре показао црвени картон Владану Павловићу, а потом у 91. минуту досудио и пенал за домаћина, изазвавши бес и неверицу код војводинаша својом крајње дискутабилном и сумњивом одлуком. Пенал је извео Алар и тако постигао још један гол у овом двомечу. У преосталој надокнади времена, Војводина је кренула у пуну офанзиву, али је то у 98. минуту искористио Теренс Бојд и у контранападу поставио коначних 2:0 за домаћина.
Дакле, ако је судити по традицији из последњих година, Вошу и против ЛАСК-а очекују две изузетно тешке и узбудљиве утакмице, а њеним навијачима остаје да се надају да ће овога пута на исходе мечева утицати искључиво играчи два тима, те да ће срећа, уз коју су се „старој дами“ провукли и Аустрија и Рапид, овога пута бити на страни тима са „Карађорђа“.
