У прес сали стадиона „Карађорђе“ данас је присуству породице, пријатеља и бивших фудбалера одржана комеморација у част чувеног члана златне генерације Војводине Драгића Живковића.
Драгић Живковић је рођен деветог фебруара 1928. године у Мошорину, а за Војводину је, на позицији левог халфа, наступао од 1945. до 1956. године. За први тим Воше дебитовао је са 18 година За то време, за Вошу је одиграо преко 300 утакмица, од којих 168 такмичарских и био део чувене „златне генерације“ са Вујадином Бошковом, Тодором Веселиновићем и осталима, која је 1951. године дошла до финала некадашњег Купа маршала Тита, што је био први значајнији успех клуба после Другог светског рата.
Домаћу каријеру је завршио у Хајдуку из Куле, да би потом отишао у Аустралију где је играо још три године. Након завршетка играчке каријере је дуго живео у Аустралији. По струци је био стоматолог, а након завршетка играчке каријере је дуго живео у Аустралији. Након одласка у пензију 1993. године, вратио се у Нови Сад, где је остао све до смрти.
Председник секције ветерана ФК Војводина и члан УО Васа Пушибрк бираним речима опростио се од свог „саборца“.
– Наш Драга, како смо га звали, био је 11 година члан Војводине, а у том послератном периоду, од 1945. године, то је била прва генерација врхунских фудбалера, који су играли за селекцију Југославије. Предводници његове генерације били су Вујадин Бошков и Тоза Веселиновић, а тај тим је селектирао такође чувени тренер Дане Секулић. Када је у питању наш Драга, био је играч који је заслужио и због свега што је представљао ван терена и на терену – да буде упамћен као легенда. Како је волео да каже, он је био играч који је играо технички фудбал, као и цела екипа Војводине, а то је потврдио и у свом последњем интервјуу за „Дневник“ – „тада су Војводину могли да победе само они који су били физички јачи од нас“. Драга је још тада био један од ретких који је у то време волео да се надиграва и да игра леп фудбал, није волео грубости. То је испричао и једном анегдотом када је са Војводином гостовао у Шведској, па је био одушевљен како су тамо сви терени „прекривени травом“, како је на њима могао да покаже све што уме са лоптом. Његов дух је остао овде, јер се бавио фудбалом и цео живот нам се одвијао на стадиону Војводине, зато сам ја и желео да се баш на овом месту окупимо и одамо му почаст – рекао је Васа Пушибрк.
Сахрана Драгића Живковића је данас у 15 сати на гробљу у Ветернику.
