Тренер Војводине Ненад Лалатовић изразио је жељу да се победом опрости од „старе даме“.
Војводина у среду од 18:30 игра меч последњег кола Супер лиге Србије против Пролетера, што ће уједно бити и последња утакмица на клупи за Ненада Лалатовића.
– Волео бих да се растанемо победом, али то у овом тренутку није толико битно. Много ми је важније да се захвалим својим играчима на прелепе две године у Војводини. Остварили смо сјајне резултате, исписали историју, донели трофеј Купа и то на такав начин, победом над Партизаном, где смо били без наших навијача, а против себе имали 15.000 противничких. Борили смо се до последње капи зноја, и моји играчи и ја, како бисмо усрећили наше навијаче, наш град и нашу управу. Ту прославу трофеја никада нећу заборавити. Овај други мандат је био успешан као и први. Волео бих да останемо трећи, да победимо и осигурамо ту позицију, јер имамо бољи међусобни скор са Чукаричким. Када сам ја долазио Војводина је умела да губи код куће, да прими четири, пет голова и то је било нормално. Сада је смак света када ремизира и то тако треба да буде, јер је Војводина велики клуб – рекао је Лалатовић.
Што се играчког кадра тиче, појединци неће наступати против Пролетера.
– Опростио сам се већ са неким играчима и онима којима истичу уговори сам већ дао слободно. Ту пре свих мислим на Дринчића, који је много дао клубу, потом су ту Бралић и Саничанин, који су по мом мишљењу заслужили да се поприча са њима о новом уговору. С друге стране, знам шта је циљ Војводине, да гурају младе играче, о томе сам причао и са, нажалост, покојним Миланом Косановићем, и ја сам апсолутно за то. Али, с друге стране, не може у једном тиму бити 11 младих играча, може највише четири, пет, јер не могу они физички да буду спремни за сениорски ниво одмах из омладинског погона – истиче Лалатовић.
Он је на опроштају од Војводине предложио управи да син Милана Косановића добије клупску стипендију до своје 18. године.
– На јучерашњи тренинг дошао је син Милана Косановића, који је био јако везан за свог оца. Они се нису много раздвајали, долазио је на сваки тренинг, познаје све играче и био је то јако емотиван сусрет за све нас. Сви знамо да је Косан дао много нашем фудбалу, репрезентацији, али највише Војводини и ја сам због тога дао један мали предлог. Не знам да ли ће га прихватити или не, али сматрам да Лука, који је толико везан за Војводину, заслужује да добије стипендијски уговор у вредности од макар 500 евра, до своје 18 године за све оно што је његов отац учинио за овај клуб. То би био прелеп и несвакидашњи гест управе Војводине, који би много значио њему и његовој породици. Да сам ја сада први човек Војводине, сутра бих га позвао и дао му стипендијски уговор, да ради било шта, да буде ту, у клубу ком је његов отац дао сво своје знање. Косан је тако нешто апсолутно заслужио – рекао је Лалатовић.
Он је пожелео клубу да што пре нађе новог тренера, али и новог спортског директора.
– Жао ми је што одлазим, али с друге стране и није, јер човек некада треба да зна када треба да оде. Ја не одлазим зато што је мене неко сменио или како је председник рекао „отерао“. То је превише тешка реч, која носи мржњу, а ја никог не мрзим, могу са неким да се не слажем. Он није могао да ме отера, могао је само да ме смени. Људи се не терају, људи могу да се смене са позиција. Желим управи клуба да нађе новог тренера, нажалост, сада мора да нађе и новог спортског директора да се све укомпонује – каже Лалатовић, који је за крај подвукао да му је жеља да се опроба у иностранству.
– Чујем да се помиње Рад, ја немам ништа против тог клуба и могао бих да останем у српском фудбалу, иако то не бих волео. Апсолутно ме нико није контактирао и уопште немам појма одакле те информације. Моја велика жеља је да одем у иностранство, да се докажем, јер сам наш фудбал превазишао и мене ништа не може да изненади. Не знам да ли ћу се вратити овде као противнички тренер, али знам да ћу остати да живим у Новом Саду, јер је то град који сам много заволео – закључио је Лалатовић.
Утакмица Пролетер – Војводина на програму је у среду у 18:30 на стадиону „Карађорђе“.
