„Мој најлепши период у каријери било је играње за Војводину. То је била чиста љубав. Мој град, мој клуб, мој дом. Свака победа била је посебна за мене. Сећам се свих утакмица, голова, детаље, не заборавља се то тако лако“, овим речима је Гојко Качар на најлепши могући начин потврдио колико му значи повратак у своју Војводину!

Јер, од данас Гојко Качар је нови тренер омладинске селекције Војводине, а са својом „старом дамом“ обавезао се новим професионалним уговором, првим тренерским, до јуна 2026. године.

И зато га је данас било још лепше видети га поново на месту успеха и где је провео детињство – СЦ „Вујадин Бошков“.

– Ух, осећај је као да је било у прошлом животу, сећам се свега, али давно беше – уз осмех наставља причу легендарни ас новосадског клуба.
Све омладинске селекције, три године у првом тиму, милионски трансфер, велика каријера… Логичан след – повратак кући.

Гојко Качар се вратио у своју Војводину, а радиће оно што највише воли. Младићи који куцају на врата првог тима биће његова обавеза. Качар је нови тренер омладинског тима Војводине који се такмичи у Омладинској лиги Србије.

– После разговора са председником Драгољубом Збиљићем дошли смо до тога где би и како могао да помогнем. Испунила се моја велика жеља да то буде са младим фудбалерима. Прошао сам све омладинске категорије клуба и као такав бићу пример младим играчима на њиховом фудбалском путу, да их усмерим, укажем на све проблеме које прате тај тежак прелазни период између омладинског и сениорског фудбала. То је једна од најосетљивијих фаза код свих фудбалера – почиње причу Качар и додаје:

– А, када дођемо и до сениорског састава… Војводина треба да игра са што више домаћих играча, да окосница тима буду момци из наше школе.. Кроз историју се показало да овде има талента и квалитета. Најбоље резултате смо правили када смо се ослањали на нашу омладинску школу.

Омладинска школа „старе даме“ имала је, а и имаће, статус престиженог места за сваког фудбалера који долази.

– Војводина је један од највећих клубова у региону и као таква, фудбалерима треба да буде част да су део клуба. Тако је било у периоду када сам био овде, пут ме је водио по иностранству, па нисам дуго био у Војводини, ако се то променило – радићемо максимално на томе. Показаћемо свим члановима наше школе да у Војводини постоји систем, визија и да је то исправам пут за њих. Циљ је јасан хоћемо што више младих играча да афирмишемо и спремимо за оно што их чека у првом тиму.

Његов пут може да послужи као пример.

– Да будем искрен на почетку нисам пружао неке сјајне игре, али сам био професионалан, трудио се максимално, напредовао и сустизао првотимце, па их и престигао. Три пуне године сам био у првом тиму, а већ са 20 сам отишао у иностранство. Показаћемо да млади играчи могу да носе терет играња за Војводину. Кључна ствар у целој причи је храброст. Да се стане иза младих играча и да сви заједно будемо иза њих. Не може се од њих очекивати да одмах донесу резултат, то су јако ретки случајеви, потребно је имати стрљења.

Кад смо код Качаревог примера, не можемо да заборавимо три гола у Хумској…

– Где где да одем прате ме та три гола против Партизана. Нажалост, нисмо победили – било је 3:3. Први гол у дресу Војводине постигао сам пред празним трибинама против Чукаричког. Милан Ђуричић је био тренер, имао је ту храброст и визију да пусти младе играче, понекад и на уштреб резултата. То је данас реткост, али потребно је наћи баланс. То је задатак свих нас!

Посебне емоције код Качара буде погоци и добре игре момака из Вошине академије.

– Када млади Кокановић да гол да то буде још већа радост за све нас! Да буде пропраћеније, јер то је успех свих у клубу. Млади играчи јуре у иностранство, а… Ми имамо све мање играча у „лиги петице“. Када сам отишао у Херту играо сам све утакмице тој првој полусезони… Ако одлазиш, потребно је да идеш где ће да играш, а не у тим годинама изгубиш сезону или две на клупи.

Иза Гојка је чак 11 сезона у Бундеслиги, шест година у великану из Хамбурга…

– Отићи у неки клуб је успех, а продужавати уговор је још већа ствар… Екипе из немачке лиге могу да купе кога год пожеле из било ког краја света. Тешко је изборити се и опстати на том нивоу. Било је разних понуда, али срећан сам својом каријером. Што се тиче Хамбурга, он је био моја велика жеља! Армија навијача, прелеп стадион и град… Када смо играли против њих, желео сам да то буде мој следећи клуб. Тамо сам најдуже играо, било је и успона и падова. Проблем у Хамбургу су честе смене председника, управе, тренера, визија и система. То је један од разлога. Клуб нема константност и визију где треба да буде. Много играча се доводи, нема се стрпљења, сваки прелазни рок „хоћемо нове звезде“… Велики играчи који су носили дрес Хамбурга показали су у другим клубовима да вреде, Сон, Чупо Мотинг и други… У ХСВ-у су били добри, ало било је као и бољих од њих. Шест година сам провео тамо и то ми је јако леп део каријере. Навијачи су ме заволели и осећао сам се изузетно лепо у Хамбургу.

Душан Тадић и Гојко Качар на клупи Воше у будућности? Обрадовало би то сваког навијача.

– Омладински фудбал ми је у фокус. Нису ми амбиције везане за први тим. Што се тиче Душана, мислим да ће он сигурно да се врати у клуб. Када и у ком својству, то зависи од њега и његових амбиција. Моји планови су везани за младе играче, желим да им буде подршка, ослонац и пример.

Репрезентативни фудбал бележи успоне и падове. Качар је био део генерације са СП 2010. године. А, остао је упамећен као стрелац пет голова за младу репрезентацију против Мађарске (8:0).

– Велика ствар су пласмани на два последња велика турнира, али свакако је утисак да смо могли боље. Са друге стране, потребно је знати да немамо велики број играча у „лигама петице“, па ни у Лиги шампиона. Раније смо имали освајаче ЛШ, а данас имамо мало њих који уопште играју то такмичење. Звезда јесте ту, али и они имају велики број странаца. Оптужујемо често селектора, али када гледамо мало објективније ту су нам играчи из Лиге Европе и мало слабијих такмичења. Јесте проблем што млада репрезентација не иде на завршнице ЕП, изузетно драго ми је што је Коларов дошао на место селектора, верујем да ће да их тргне и врати на пут успеха.

Квалификације за СП: Чекају нас Енглеска, Албанија, Летонија…

– По мени, група по мери. Велику наду нам дају утакмице из Лиге нација, то су смернице у којем правцу желимо да идемо. Када навијачи виде онакву борбу, страст и емоцију – максимално ће их подржати. Верујемо да можемо да прођемо групу.