„Сад ће Гаги да то заврши“ – речница је која се најчешће чује ових дана у Анталији.

Број Драгомира Вукићевића “адреса” је за свако питање и проблем играча, стручног штаба, али и било којег члана експедиције Војводине у Анталији. На папиру секретар стручног штаба, а у пракси много више.

Разговор са Вукићевићем почињемо од приче како му изгледа један радни дан…

– Сваки дан заправо почиње вече пре, када припремам распоред за наредни дан. То шаљем играчима, стручном штабу, медицинском блоку, економату и момку који нам овде помаже око свега. Е, онда долазимо до „тог“ дана. Устајање у 7 по овдашњем времену. Прва мисија је да организујем све да прође како треба на доручку, а онда следе припрема за тренинг, па ручак, па припрема за поподневни тренинг, затим вечера. После свега тога волим да одгледам неку утакмицу и на спавање после поноћи – припричава нам Гаги.

Поставити савршен систем доноси и једну ману.

– Навикнем их да све имају на тацни и онда ако некад мало нешто се поремети, следи „зашто није овако“ (смех).

Тренери су се смењивали током дуже од деценије, а Вукићевић је радио свој посао „под конац“.

– Било их је доста, а никада нисам имао ниједан проблем. Трудим се да унапред спремим све, јер знам шта ко од њих тражи и како жели да ствари функционишу. Ово ми је 11. сезона у Војводини пре тога пет и по година у новосадском Пролетеру. Са свим играчима и тренерима останем у контатку и за сваког сам ту и дан данас, ако могу нешто да помогнем. То је можда и најлепша ствар у овом послу. Сви ти играчи који су у тих 16-17 сезона прошли кроз клубове су „моја деца“.

Обзиром на толики стаж, саговорник нам је идеалан за причу о новим генерацијама и начином на који млади фудбалери данас размишљају.

– Изузетно су ми драги. Чак ако је потребно и да кажем два пута да уради неку ствар, толико су симпатични, да не могу ништа да им замерим. Имам једну снимљену слику на којој се налазим и прстима показујем срце уз опис „све ти пише“. Пошто им промакну поруке у нашој заједничкој групи око неких ствари па се онда распитују, следи им слање моје слике са срце и одговором „све ти пише“ (смех).

Тренер и стручни штаб морају да буду информисани о стању у екипи, размишљањима играча, потенцијалним проблемима.

– Управо тако. Најважаније од свега они су свесни да сам им ја секретар стручног штаба, пријатељ, отац и све, али исто тако знају да шеф и стручни штаб морају да буду информисани о свему шта се дешава у екипи. То је природан процес, а разлог је само добробит тима и успех Војводине. На крају крајева и играчима је то значајно.

Управо је однос са играчима кључни.

– Повере ми се, зову у било које доба дана или ноћи, 24 сата сам ту за њих. Овог оставила девојка, овај има неки приватни проблем… За све сам ту и сви су ми исти и млади фудбалер који долази и неко ко је ту годинама.

Гагијева фудбалска каријера у Швајцарској навела нас је на питање и о саветима за фудбалере, али до њих теже долази.

– Играо сам фудбал, али сада имам другачији позив. Наравно, могу пријатељски да дам неком играчу неки савет, али то јако ретко радим јер не прелазим у посао стручног штаба.

На помен амбиција и жеље у другом делу сезоне, следи присећање…

– Рекао сам 2020. године на зимским припрема у интервјуу Лази Куртешу „освајамо куп ове године“. Знате сви епилог. Понављам се сада, то је моја велика жеља – закључио је Драгомир Гаги Вукићевић.