Сви на стадиону су у тим моментима устали и почели да аплаудирају. Позив Мирослава Тањге упућен ка Алекси Вукановићу да се спреми за улазак у игру измамио је огроман аплауз. Попут оног када екипа постигне битан гол… Овај „гол“ јер вреднији од свих претходних јер сви добро знају колико овај сјајни фудбалер значи за тим Војводине.
– Лепо је вратити се на терен стадиона, вратити се својој кући – почео је причу Вукановић.
Алекса је пратио сваки меч, нервирао се, хтео да „искочи из коже“ када екипи не иде најбоље. Причу је због тога одмах пребацио на победу и важна три бода.
– Најбитније је да смо добили утакмицу против Младости која је до скоро била испред нас на табели. Био је ово тежак меч за нас и изузетно важна три бода која на воде корак ближе циљу да будемо међу први четири, а можда и три екипе на крају сезоне. Три бода су најважнија – подвлачи Вукановић.
Добио је на сваком кораку претходних осам месеци речи подршке и охрабрења искусни фудбалер. То не заборавља.
– Не бих успео да није било подршке екипе, стручног штаба, свих тренера, доктора… Свима њима упућујем велико хвала за све што су учинили претходних осам месеци.
А, памтиће дуго и овације са „Карађорђа“ у 90. минуту меча када је крочио на терен.
– Видим да ме људи цене, вероватно сам то заслужио на терену – уз осмех завршава Алекса Вукановић.
